bre(nd)

posted in: Flash-backs | 2

.

Kada sam pre izvesnog vremena otkrio „bloging“ svidelo mi se mnogo toga. Verovatno me je prvo osvojila činjenica da baveći se „blogovanjem“ imamo priliku da ideje razmenjujemo kroz interakciju sličnu nekadašnjoj razmeni „pravih“ pisama (samo sa mnogo većim brojem ljudi, i ne tako površno kao u slučaju elektronske pošte). Eto, ja sam u poslednje vreme na tri različita bloga pokupio delove „slagalice“ kojoj bi sada hteo da dam svoj doprinos. (Hvala Prokki, Mahlat i Miss-Cybernaut)

Moju tezu u odnosu prema Brend-iranju pokrenuo je u stvari četvrti blog (zapravo deo intervjua koji sam tim putem „absorbovao“). Jedan zapaženi američki ekonomski analitičar je izjavio otprilike: „…srećem gomilu ljudi sa istoka koji bulazne o brendiranju i marketingu, kao da su se rodili u kapitalizmu…“

Šta je tačno želeo da kaže sa sigurnošći ne mogu da tvrdim. ali mogu da posvedočim da ima mnogo nebuloznih ideja svuda oko nas „upakovanih“ u još nebulozniji koncept „Brenda“ (onako kako ga njegovi autori vide). „Srpska Rakija“, „Srpski Kajmak“, „Srpska Izvorska Voda“… (kad može „Francuski Konjak“, ili „Nemačka Mehanika“ – što da ne…)

Naravno ovo je samo moje vidjenje stvari, ali čini mi se da su autentični istorijski brendovi (najradije nebi ni koristio taj termin) u dubokom konfliktu sa samom suštinom tržišne ekonomije. Većina je i nastala, ili su joj temelji udareni u sasvim drugačije (pred-industrijsko) vreme kao posledica patrijarhalnog morala i adekvatnog (arhaičnog) sistema vrednosti. Moglo bi se čak reći da se u korenu autentičnih brendova (čitaj: „vrednosti“) zapravo nalazi otpor (prezir?) prema masovnoj produkciji – uključujući i načela ekonomičnosti, rentabilnosti i produktivnosti… Povući ću tu izjavu kada mi neko ubedljivo objasni kakve veze ima ideja da viski treba da 25 godina leži u buretu da bi mogao da se nazove „Royal Salute“ – sa tržišnom ekonomijom?

Dali govorimo o Rolsu, Roleksu, Harleju… U suštini sve se svodi na pitanje reputacije. Reputacija (tj. ugled, čast) je vrlo star koncept, spominje se u najstarijim epovima koji su usmeno prenošeni mnogo pre izuma pisma. Čak i u najprimitivnijim društvima zna se dobro „Ko kosi a ko vodu nosi“. Verovatno najvažnija stvar u vezi sa tim konceptom je KONTINUITET. Nema izgovora, padova, trenutaka slabosti, kriza… Brendovi su neka vrsta vrednosnog ankera, oni nas podsećaju koliko je potrebno znanja, iskustva, energije, vremena, i ISTRAJNOSTI uložiti u neku aktivnost da bi se stvorila REPUTACIJA koja nešto znači.

Ja lično verujem da u suštini te ideje nije i nikada neće biti „tržišna orjentacija“. Možete naravno marketinški upotrebiti (ili čeće – zloupotrebiti) istinske vrednosti, ali ih nikada nećete „namenski“ stvoriti. Naravno franšize i proizvodi svih vrsta nastaju (i nestaju) kao pečurke, ali iza svih istinskih vrednosti stoji nečije životno delo.

Ništa manje.
.

Slični postovi:

2 Responses

  1. Dragana Djermanovic

    Lepo…
    Pre svega želim ti divne blogerske trenutke…
    Težak rad, posvećenost, emocije i poverenje stvorili su mnoge dobre stvari… pa tako i brendove…
    Tako se stvaraju i prijatelji… i reputacija…
    Svi znaju sve o svemu, malo je onih koji su svesni veličine sveta i sopstvenog neznanja.
    „Tržišna orjentacija“ je uglavnom odluka goreopisanih „sveznalica 😉

  2. Miodrag Ristic

    Da bi shvatio kolika su zaista prostranstva i dubine okeana, dovoljno je da pokušaš da pregaziš običnu baru. Dok stojiš na obali to izgleda malo i jednostavno…

    „Šuplje“ znanje odzvanja glasnije nego suva tikva.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *