#poplave

poplave

Šta je važno?

.

rotary

Šta bi moglo nekome da pomogne?

Kako se nekome ZAISTA pomogne?

Padaju mi na pamet dve priče. Jednu verovatno znate u formi izreke: „Bolje je da naučiš nekoga da peca, nego da mu daš ribu…“ Ali tu priču svi shvataju na plitak način…

Drugu priču sam čuo od jednog uglednog Rotarijanca. Ide ovako:

Rotarijancu se pokvario auto u sred neke nedodjije. Pokuca na neka vrata, i za čudo, ispostavi se da je domaćin takodje Rotarijanac. Domaćin ga primi kao najrodjenijeg, nahrani ga i napoji, i odšlepa mu auto do majstora. Pošto je morao da se nabavi neki deo popravka je malo potrajala, pa je namernik morao i da prenoći. A zatim ostade još ceo jedan dan u gostima kod svog novog prijatelja i njegove porodice…

Kad su se napokom rastajali, namernik reče domaćinu: „Znao sam da ćete mi pomoći zato što sam Rotarijanac…“

– „Ne prijatelju! Pomogao sam ti zato što sam ja Rotarijanac…“

Pomažeš drugima ako im svojim primerom pokažeš šta je stvarno važno. Etiketa nije važna.

Važan je sadržaj.

.

Kako se zaposliti u partokratskoj državi?

„Politika je korisna koliko i kiša. Ako niste ništa posejali, sve što ćete od nje dobiti je – blato na cipelama.“ via @detozin
:.
kako se zaposliti u partokratiji

Citirati samog sebe može da bude simptom raznih socijalnih (a bogami – i psihijatrijskih) problema. Tešim se da je ovoga puta u pitanju samo dramaturgija, jer ovaj tvit iz podnaslova kondenzuje ono što želim da kažem i ovim postom. Želim dakle da jasno i nedvosmisleno odgovorim na pitanje kako se zaposliti u partokratiji – i zato predjimo odmah na suštinu…

A suština je da je meni u suštini (skoro) potpuno svejedno ko će da pobedi na ovim izborima. Ako sam se malo „primao“ na celu priču bila je to više spontana reakcija na predizborno sistematsko vredjanje naše inteligencije, i želja da malo isprobam snagu društvenih medija (u samoodbrani).  Da pokažem da nismo baš svi fikusi, i da nas ne mogu nekažnjeno tako tretirati…

Ali ono što JA (kao i svi preduzetnici) vrlo dobro znam,  je da će jutro posle izbora – baš kao i stoprvo jutro posle izbora – biti potpuno isto kao ovo danas.

I samo mi je malo žao sve te silne energije koja sagori uludo. Pomalo i tih silnih ljudi koji se nadaju da će uz pomoć politike promeniti nešto u svojim životima. Ljudi koji misle da su pronašli odgovor na najteže pitanje koje ih muči – kako se zaposliti.  Zar vozeći se autobusima sa mitinga na miting? Lepeći i cepajući plakate, ili klimajući glavom po nekim memljivim salama, slušajući neku bednu retoriku u koju najmanje veruju oni koji je prosipaju? Nezdravo! Od toga stvarno možete da regresirate na nivo ukrasne sobne biljke…

Sve je to ok, ali kako se zaposliti?

Jedan momak je pre izvesnog vremena došao do mene sa idejom da otvori „istureno odeljenje“ naše štamparije u Kovačici. Ako niste znali Kovačica je malo mesto gde je i Bog rekao „laku noć“ – poput većine malih mesta u ovoj zemlji. Oko 80% malobrojnih stalno zaposlenih rade za državu, a svi ostali se snalaze kako znaju i umeju. Ipak, zajedno sa okolnim selima, čak i u ova bedna vremena tamo ima dovoljno potencijalnog posla da obezbedi bar jednu dobru platu od grafičkih usluga. Konkurencija? Neki lik koji radi vizitkarte za pivo, i koliko ga časte… Većina preduzetnika morala je ranije da potegne za Pančevo ili Beograd da bi uradili običan flajer ili bilo kakav ozbiljniji posao.

Više ne.

Momak zna malo da radi na kompjuteru, zna jezik i mentalitet (u Kovačici i okolini živi mnogo Slovaka), i ima želju i volju da radi na sebi. I što je najvažnije – pokrenuo se! Uključio je mozak, i uzeo svoj život u svoje ruke.

Što i vama savetujem.

Društvena odgovornost?

Ne znam da li mi se ikada desilo da u jednom danu objavim dva posta. Ali svaki put postoji prvi put. Ako postoji dobar razlog.  Ovog puta – dobar razlog je blogerska akcija za koju sam upravo saznao. Možda je to pre REakcija na neke „poslovne poteze“ koji obesmišljavaju samu ideju društvene odgovornosti. Ukoliko date jedan dinar da podržite neku društvenu akcija, a deset dinara da o tome obavestite vaše potencijalne klijente – kako se to zove?

Pucati sebi u nogu?

Sledeći put će, nadam se, prethodno malo razmisliti…

– – –

Stop trgovini decom

Kampanja organizacije Astra — Anti Trafficking Action

 



maliVEliki ljudi

Kampanja organizacije maliVEliki ljudi

 



Bolje da znaš

Kampanja projekta Podrška u borbi protiv HIV/AIDS-a

 



Ujedinjeni protiv droge

Kampanja Ujedinjeni protiv droge

 



Osobe u razvoju

Kampanja organizacije Deèje srce

 



Bitka za bebe

Kampanja Bitka za bebe

 



 

Kako da se uključite?

Ako imate svoj blog i želite da podržite ovu akciju, napišite post i ubacite u njega ovaj kod koji je Istok kreirao. Dobićete niz klipova sa naslovima i linkovima, i – to je to. Hvala unapred.

A ako ste na twitteru, pratite hashtag #ustupamoprostor – i to je naš medij.

Sebični filantrop, ili darežljivi mizantrop?

.
Zvuči kao nonsens, ali zapravo se tiče jedne ideje koju sa mnogo iskrenog žara propoveda Dragana Djermanović u svom poslednjem postu „The WOR(l)D is not for sale!“. Kao što sam u svom komentaru rekao, ideja je super, i veoma bih voleo da je istitinita, ali…

Kaže se da je put u pakao popločan dobrim namerama. Takodje se kaže kako je kapitalizam najpravednije društvo koje poznajemo – iako je zapravo zasnovan na najgorim ljudskim osobinama, pohlepi, gramzivosti, sujeti i ambiciji…

 Svako novo vreme nosi sa sobom neki novi idealizam. Danas je to ideja koju dobro oslikava twit koji sam nedavno pročitao „Informacija imaš sve više – što ih više deliš“. Pošto je informacija = uticaj = bogatstvo, ispada da se ta rečenica može čitati i kao: „bogatiji si što više daješ“. Zvuči kao citat iz jevandjelja, ali…

Da li je smisao zaista „hrišćanski“, ili su pravi motivi sasvim drugačiji?

Umrežavanje, dvosmerni dijalog, lični integritet, odgovornost, aktivizam… Sve su to elementi lepe velike ideje o promeni sveta (o kojoj piše Dragana), u kojoj je vodeća uloga „prvosveštenika“ dodeljena osvešćenim altruistima koji će svoj ogromni „mrežni“ uticaj iskoristiti na korist čitavog čovečanstva.

Ili će ipak – prodavati keks?

Recite da sam cinik, ali verujem da je druga opcija mnogo verovatnija. Ne sporim ja da će novi „bon-ton“, nova „tehnologija intenzivne socijalizacije“ doneti i mnogo dobrih stvari. Siguran sam da će vrlo brzo (na primer) srušiti sve monopole i slične centre moći, dobro protresti i verovatno reorganizovati neke okoštale mehanizme koji postaju kočnica razvoja (npr. autorska prava), da će extra-potencirati ličnu kreativnost, i neku novu individualnost, stvoriti svet intenzivne dobrovoljne kooperacije…

Ali šta masa potrošača percipira kao korist koju može dobiti od nekog uticajnog, popularnog,  ili – vodje?

Tu nažalost dolazimo na klizav teren. Prolazne zvezde novog digitalnog doba su bizarni likovi poput Ekrema i sličnih Ukućana ili Farmera. Novo doba je košmarno ostvarenje sna o apsolutnoj demokratiji – i slika u ogledalu je vrlo ružna. Naravno, vodiće se ljuta borba izmedju praznih i onih drugih, ali rejtinge i trendove će kao i uvek diktirati masa. I sebični lični interesi:

 Sve je to lepo, ali šta ćemo danas jesti? Da li nam raste prodaja? Pa smislite nešto! Dajte neku budalu, sex, nasilje, bilo šta… Znate šta ljudi traže…

 I što je najgore – i u novom svetu ljudi su i dalje zamenljivi. Ako ti nećeš da prljaš ruke – ima ko hoće…  Svaku tehnologiju ili ideju je moguće ISKORISTITI za ličnu ili grupnu korist. To se već dešava, a biće još perfidnije i još efikasnije. Razlog je očigledan: sile koje sve pokreću nisu se promenile poslednjih 1ooo godina! Šta ako je sve postalo transparentnije? U najboljem (najgorem) slučaju može se desiti da se posle nekog vremena SVI zgadimo sami sebe, i da potražimo nekog Spasioca (možda nekog sa brkovima?)

Čuvajmo se velikih ideja, na njihovim krilima često stižu i velike katastrofe. Bolje im dajmo malu, sebičnu, ljudsku dimenziju. To sigurno neće pokrenuti mase, ali ih neće mnogo ni razočarati…

Uostalom – šta vi imate protiv keksa?

slika preuzeta odavde
.


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...