Feudalizacija Srbije

.
Stvarno nije u redu da čim napustite predgradja Beograda, udjete u neku drugu, mnogo tužniju zemlju… Regionalizacija je ZAISTA dobra ideja. Isto kao i privatizacija društvene svojine, sanacija banaka, uvodjenje „reda“ u platnom prometu, reforma zdravstvenog sistema…

Ponekad treba razmisliti KO sprovodi neku ideju, sa kakvim motivima, i u čijem interesu? Ako nam je stvarno sudjeno da nas „provereni stručnjaci“ iz G17+ još i „regionalizuju“ …

Crno nam se piše…
.

Virus iz Crne Rupe

.

Hajde da čujemo malo drugu stranu. Jedan  prijatelj, hirurg – reče mi u vezi jedne od brojnih burno medijski propraćenih afera: „Šta žele ovim da postignu? Da lekari izbegavaju sve slučajeve sa neizvesnim ishodom, i da rade samo rutinske stvari…“

U ovakvim okolnostima, čovek je potpuno u pravu. Sto puta je teže nekoga optužiti za pasivnost, nego za grešku. Prosto: nema tragova! A vrlo lako je izbeći odgovornost: tu su liste čekanja, normativi,  naravno – uvek dobro dodje još neka dodatna analiza ili mišljenje, a ako baš „zagusti“ tu su i prava iz radnog odnosa (radno vreme, godišnji odmori, bolovanja itd).

Bolje da ne nastavljam dalje u tom smeru – prosto to nije moja profesija. Ali postoji jedna paralela koju moram da spomenem. U dizajnu 21.veka (koji  je medju par mojih glavnih preokupacija) glavni teoretski problemi današnjice nisu estetske prirode (kako bi neko očekivao)  – već ETIČKE.

„Dizajneri, izbegavajte kompanije koje traže da lažete za njih!“ – kaže Tibor Kalman.

Ima naravno još gomila sličnih ili srodnih pitanja, vezanih za održivi razvoj, ekologiju, za nehumanu polarizacju sveta na prebogate konzumeriste i bedne robove koji svo to DJUBRE prave… Ali SVE SE TE IDEJE vrte oko etike. Kako su za boga-miloga dizajneri uspeli da nametnu te teme, a objektivno su u mnogo lošijem (tržišno-komercijalnom) položaju od ljudi u „visoko-etičnim“ profesijama poput medicine i farmacije?

Što reče nedavno jedan kolega: „…nekada je bolje samo otvoriti neko pitanje, i pustiti da komentari rašire priču“. Ipak, moram da ponudim (samo) jednu ideju: Pitanje smisla.

Ako postavite to pitanje sami sebi (zašto radim to što radim, i čemu sve to uopšte služi?), odgovor se obično prostire u tri vertikalna nivoa:

Prvi nivo prispitivanja je lični. Tu stojite sami pred ogledalom, vaša prošlost, ideali / ideje iz mladosti (i ono što je od njih ostalo), ambicije, put koji ste prešli, i perspektive koje stoje pred vama.

Drugi nivo je vaše najbliže okruženje: vaša porodica, prijatelji, realni živi ljudi sa kojima ste u direktnom kontaktu. Naravno sastavni deo toga su i klijenti (pacijenti, mušterije…) sa njihovim doživljajem vas i onoga čime se bavite. Svi oni kojima, bar povremeno, treba da pogledate u oči.

Treći nivo je univerzano-globalni, sa smislenim trendovima i haotičnim promenama, globalnim svetom ideja, i svetom brutalne sile (ravnoteže snaga). Ako hoćete, možete sve to da prepoznate i kao večitu borbu dobra i zla.

Sva tri nivoa su dinamična, tj. menjaju se tokom vremena, i na različite načine utiču jedni na druge. Ovi uticaji su ponekad vrlo inertni, a njihova morfologija razlikuju se i po granama – i teritorijalno. Ponekad prodju godine dok se neki važan trend sa jednog nivo spusti (ili digne) na drugi – ali to se skoro uvek na kraju desi.

Recimo to ovako: na globalnom nivou pitanje korporativne odgovornosti (u sprezi sa druga dva nivoa, zahvaćena idejama zdravog života, i lične odgovornosti), je za posledicu imalo da npr. duvanske kompanije potpuno napuste svaku ideju širenja uticaja (i profita) u razvijenim zemljama (i da se koncentrišu na siromašne „robovske“ nacije). Da li se slična stvar dešava i u farmaceutskom „lobiju“ (samo malo sporije)? Da li to onda znači da su oblasti kao što su dizajn i marketing primer kako će „korporativni svet zdravlja“ izgledati za koju godinu?

Ili smo mi jednostavno crna rupa u kojoj nikada neće svanuti?

Neko je rekao: „Budućnoste je već tu, samo je treba prepoznati…“

Bar toliko da nam se sutra ne razbije o glavu!
.

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica

ili: Evropske Vrednosti i Stoka-bez-repa
.

Srbi ponekad imaju ozbiljnih problema sa kulturom. Grižu savesti (ili kompleks) najčešće pokušavaju da smire nategnutim izgovorima o 500 godina pod Turcima, ili 50 pod komunistima… Ipak, pre će biti da je PRAVI RAZLOG  onih par hiljada godina pod sopstvenom „elitom“.

Kultura na koju trenutno mislim je od one vrste kao kad slučajno kinete u društvu, pa kažete „izvinjavam se“. Svi znaju da niste namerno, ali eto – takav je red. Ili ako vaše dete u gostima kaže ili učini nešto neprikladno – vaša dužnost je da se izvinete domaćinima. Svi znaju da vi to nikako (ili bar na racionalan način) niste mogli sprečiti – ali baš zato su i izmišljeni mehanizmi kojima vi simbolično prihvatate odgovornost (izvinjenje). Na taj način daje se simbolična kompenzacija svima koji bi se eventualno mogli osećati povredjenim…

Ovaj kulturni obrazac je naročito značajan u slučajevima kada ne postoji direktna zakonska ili druga odgovornost – tj ona koju je moguće sankcionisati. Ovakvo dobrovoljno prihvatanje odgovornosti za stvari koje su van našeg direktnog uticaja je važan ugaoni kamen civilizovanog – tj kulturnog ophodjenja medju ljudima. I ne samo to – ako na primer vaša krava udje u tudji kupus, po zakonu ste odgovorni da nadoknadite štetu, ali ako ZAISTA želite normalne komšijske odnose – dužni ste da se IZVINETE, i da tu štetu nadoknadite dobrovoljno i u iznosu koji komšija sam odredi. Ovakav gest  stavlja znak jednakosti izmedju pravičnosti i pristojnosti, i podjednako obavezuje obe strane da se ponašaju uz maksimalno medjusobno uvažavanje.

Drugim rečima: kultura = pristojnost = pravičnost = odgovornost…

Poljoprivrednik, zanatlija, domaćica, ili jednostavno:  običan čovek – ovu lekciju dobija od svojih roditelja – vaspitanjem. Ono što ozbiljno ugrožava našu kulturu je da se ova vrsta vaspitanja „topi“ napredovanjem u društvenoj hijerarhiji, i da (jednostavnije rečeno): što smo moćniji – sve smo nevaspitaniji i nemoralniji. Naš narod ima izreku: „Daj nekom vlast – da vidiš kakvo je djubre!“ (citirao sam po sećanju, pa mi se možda malo omaklo)…

Da li to ima veze sa nerazvijenošću institucija, (ili obrnuto: institucije ostaju nedostižan ideal zbog lošeg „genetskog materijala“) – ili je naprosto politika na Balkanu toliko prljav posao da je sposobna da apsorbuje neograničenu količinu vrline i idealizma (i pretvori ih u govna) – zapravo nije ni važno… Važno je samo da to prihvatimo kao KONSTANTNU I  NEOSPORNU  ČINJENICU.

Dobro, i šta onda? Ako su svi isti –  i vlast, i opozicija (čim postane vlast), i nevladin sektor (čim participira na bilo koji način, makar i u podeli „mrvica“)? Šta ako smo i MI SAMI obeleženi tom nekom „sistemskom greškom“ u našem shvatanju kulture, po kome su pristojnost i uvažavanje drugih BALAST – ako ste bilo šta „više“ od običnog gradjanina?

Šta nam je činiti – i kako iz tog začaranog kruga?

Jednostavno: što bi Embrouz Birs rekao – čak i korumpirani političari će na kratko izvući ruke iz državne kase, i aplaudirati svakome ko im ponudi PRIVID da je cela ta prljava rabota jedina alternativa anarhiji, nasilju, grabežu i pljački. Ma kako to bizarno zvučalo ali  MI OBIČNI LJUDI smo ključni element u toj farsi. Bez nas – nema ni cirkusa!  Zato – ako nekim čudom uspemo da izbegnemo manipulaciju, i da profilišemo mišljenje koje „bezobrazne aktere“ vodi u političku smrt (zajedno sa brojnim partijsko-koalicionim kolegama) – uspećemo da upravljamo sistemom na sličan način na koji se upravlja stokom.

Potpuno je iluzorno apelovati na svest, ili se zalagati za nekakve komplikovane proceduralne mere, ili dodatno komplikovanje i/ili izmenu sistema.  Ne treba nam ništa tako sofisticirano. Treba samo da se prilagodimo njihovom kulturnom nivou, društvenoj odgovornosti,  i socijalnoj inteligenciji.

Treba ih bičevati!

Naravno, ne moramo da ih sve bičujemo non-stop. To bi bilo suviše naporno, a verovatno i kontra-produktivno. Dovoljno je samo da s vremena na vreme opletemo ono govedo koje se malo izdvoji iz mase. Drugi će samo uvući rogove, i nastaviti da kaskaju (srećni što nisu predmet našeg interesovanja). Pri tome je važno da se uzme u obzir činjenica da stoka može da podnese mnogo više batinanja, i da ono što bi za obične pristojne ljude bilo fatalno – njima je tek lagano golicanje.

Možda vam ovo poredjenje izgleda suviše brutalno, ali mislim da vrlo plastično opisuje jedini efikasan mehanizam koji stoji na raspolaganju nezavisnoj gradjanskoj javnosti u sukobu sa korumpiranim političkim sistemom.. Sistem je „sistemski“ korumpiran zato što se kroz njega realizuju brojni grupni i pojedinačni interesi, a sama glasačka mašina (tj. gradjani) su uglavnom puki predmet manipulacije. Zato je strateški interes političke oligarhije da drži ključne medije pod direktnom kontrolom, i da preko njih pokušava da oblikuje javnost. Sa druge strane – interes gradjana je da se toj manipulaciji odupru – i da „medijskoj mašineriji“ nametnu teme koje treba da „bičuju stoku“  i uvode ih u kakav-takav red.

Na našu sreću – sa razvojem novih tehnologija javnost ima realnu šansu da se odupre manipulaciji. Pre svega zato što su interesi u društvu vrlo disperzivni, pa je lako naći privremene saveznike koji će pomoći da se neka tema nametne (vodjeni sopstvenim grupnim interesima). Ipak, nezavisni gradjani  su oni koji moraju stvoriti kritičnu masu, i isključivo oni mogu dati TEMI potrebnu energiju da bi nas dovela do nekog opipljivog rezultata…

Sve ovo je naravno moje vidjenje u vezi peticije za ostavku  ministra Tomice Milosavljevića, i blogerske akcije u vezi toga. (sve detalje u vezi akcije možete pronaći ovde , ovde i ovde). Ne želim da komentarišem konkretnu situaciju u zdravstvu, skandale, još skandala, i druge razloge za ovaj zahtev, ali imam jedno načelno pitanje:

Ministar i njegove partijske kolege na reveru nose zastavu Evropske Unije. Pretpostavljam da je moguće tumačenje ovog gesta u javnom deklarisanju prvrženosti Evropskim civilizacijskim vrednostima. U bilo kojoj Evropskoj državi ministar bi odavno podneo ostavku, dobrovoljno ili pod pritiskom (da nebi urušio ugled partije čiji je član). Znači – ovo prvo tumačenje otpada!

Šta je onda drugi mogući smisao te značke? Možda to znači da se oni zalažu za interese UNIJE (a protiv sopstvenih gradjana)? Da su za njihov račun i u njihovom interesu „reformisali“ naš bankarski sistem, sproveli katastrofalnu „privatizaciju“, otvorili tržište za nelojalnu konkurenciju, oborili cenu radne snage (i svega ostalog), prodali u bescenje sve prirodne resurse (od vode i poljoprivrednog zemljišta  – do neba i frekvencija)? I da po istom obrascu „reformišu“ i zdravstveni sistem?

Ako ministar ipak podnese ostavku – rado ću prihvati prvo tumačenje.

više detalja o akciji na: www.ostavka.wordpress.com   
do sada se pridružili:
BednoPiskaralo

Valter030

Mahlat
Dzejn
Pedya
Varagić
Dezareo
Poslednji skaut
Drveni advokat
DJDule
Retka zverka
MMiljana
Amarilis
a kod Šaputalice, uputstvo za blog akciju.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...