Ekonomski patriotizam

posted in: pametovanje, Pings | 21

djordje i djokicaJedna od teza koja nam se decenijama sistematski plasira je da novac nema nacionalnost, i da ne postoji ništa slično kao ekonomski patriotizam. Da nismo odavno progutali tu idiotsku priču ne bi mogli da nas svakodnevno zasipaju sve neverovatnijim obećanjima o famoznim stranim investicijama, koje su jedina šansa da svi zajedno ne pocrkamo od gladi…

Ali ako se samo malo odmaknete od čadjavog kazana u kome se krčka naša zajednička svest (javno mnjenje) lako ćete složiti kockice koje neko namerno gura pod tepih. Zašto se onda Slovenci toliko opiru da prodaju Merkator hrvatskom kupcu? Zašto su zapravo podavljene srpske banke ako su (po osnovu nevraćenih dugova) već bile faktički vlasnik većeg dela srpske privrede? Jesu li idejni tvorci i neposredni izvršioci genocida nad našom ekonomijom zaista bili samo nesposobne kretenčine, ili su poslušno izvršavali nečije precizne naloge?

Kao u krimi romanima – pratite novac! Pogledajte kome je sve to išlo na ruku, ko je imao koristi od svega toga. Kada jedan lokalni tajkun izjavi da novac sam beži u profitabilnije oblasti, on zapravo daje izvrsnu dijagnozu gangrene u kojoj živimo. Istina je da nema profitabilnijeg posla od korupcije. Pljačka, otimačina i reket su vrlo profitabilni – zar ne?

Ali država je zapravo i smišljena da baja sa najvećom toljagom ne bi odveo sve ženske sa sobom. Još tamo negde u neolitu smo se dogovorili da ćemo da uvedemo neka pravila – tek da se ne bi poubijali medjusobno. Onom mega-baji naravno nije padalo na pamet da prihvati ta pravila, sve dok nije došao komšijski baja sa još većom toljagom. A onda smo svečano ušli u istoriju…

I sada nam kažu kako smo iz te istorije napokon izašli, i kako živimo u vrlom-novom-svetu gde je sve transparentno i svi imaju iste šanse. Naravno ako veruju u boga, Ameriku i CNN. Ima tu još par sitnica, kao što je Nato i demokratija „USA-apruved“, i neke manje važne trice i kučine… Čisto da se zna ko kosi a ko vodu nosi. I čija je batina veća.

Ali izgleda da nešto sa tom slikom nije u redu? Gde su tu BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina)? Južna Afrika ili Egipat? Pa i Latinska Amerika se nešto „otela“ od te Holivudske slike po kojoj je treći svet mesto gde ste srećni ako imate pacova za ručak, naravno ako vas prethodno neki zajebani Marksisti nisu silovali ili masakrirali… Izgleda da na ovom svetu postoje razni modeli? Ima izgleda raznih igrača, kao i načina da se igra ova igra, a i ishod nije baš uvek isti? Skupiću hrabrosti da se usudim da izgovorim najveću jeres od svih – nije valjda da EU IPAK IMA NEKU ALTERNATIVU ?!?

Moje skromno mišljenje je da se nama dešava u dlaku ista stvar koja nas je već pohodila više puta kroz istoriju. Srbi su traljavi gospodari, ali perfektne sluge. Da smo mi Slovenci ne samo da bi smo Agrokoru prodali Merkator – već bi ih častili sa 5 ili 10.000 budžetskih evra po radnom mestu. Samo ako pristanu da se slikaju za „Dnevnik“, da ćute,  i da nikog ne otpuste do posle izbora.

Prolazim danas pored Pančevačke Pivare iz 1722. godine i razmišljam kako se prvi guverner Narodne Banke Srbije (i nekadašnji vlasnik ove pivare) prevrće u grobu. Jedna od mnogih spektakularnih privatizacija u to vreme vrlo uspešne firme, najjači strateški partner, pompezno najavljivan izvoz na treća tržišta, tandara-broć… Raste korov tri metra u vis. Seku u staro gvoždje. Mislite li da su naše baje toliko nepismeni da nisu nikada čuli za „neprijateljsku akviziciju“? Mislite li da nije bio niko dovoljno pametan da zaštiti interes naše države i svih nas zajedno u svemu tome? Samo dva-tri člana u kupoprodajnom ugovoru?

Gde se ova priča završava?

Možete biti pobedjeni – a neporaženi. Mogu vam staviti okove, ali vas ne mogu naterati da pevate. A  ako vas nateraju i da pevate – bar pevajte bluz. Kada mi pričaju kako je tamo neki predsednički kandidat bolje ispeglan i stilizovan po ukusu „sveta“ – zgadi mi se. Znam ja da će morati da im ljubi ruku – ali bar nek ne uživa u tome. Bar nek plate prevodica. Bar nek se plaše da bi sledeći put mogli da dovedemo još goreg.

Bar nek nam se ne smeju.

Save

21 Responses

  1. Milja Lukić

    Đorđe Vajfert i Laza Paču sigurno se u grobu prevrću. I u najgora vremena uspevali su da vraćaju dugove poveriocima i održe kakav-takav ugled dinara… da bi kasnije mogli da investiraju u srpsku privredu.
    A sad se sve zasniva na „uzmi pare i beži dok se situacija ne smiri, a posle se vrati i sve predstavi kao svoju zaslugu ako je neko izvukao iz govana propalu stvar i postavio je ne noge ili optuži druge kao nesposobne ako je gore nego što je bilo“.
    Važno je da kravata deluje „jevropski“.

  2. Milko

    A ko brani ljudima u Srbiji da izaberu onda nešto drugo, s tim da meni nije baš najjasnije i u čemu se ovo sad razlikuje od onoga ua zadnjih šezdeset i kusur godina.

    • Miodrag Ristić

      Kao što ti već rekoh (na tvom blogu) – nije baš da nije bilo razlike. Mnogima je i tada na nerve išla tzv „dogovorna ekonomija“ i ondašnja „crvena buržoazija“ i tzv „anomalije“ koje su zapravo bile sama suština sistema… Ali bila je čini mi se i jedna crvena linija ispod koje su ovi sadašnji prešli a da nisi ni trepnuli. Ako je neki nesposobnjaković ili kreten na položaju upropastio neku firmu – neki drugi „drugovi“ bi priskočili da pomognu, tek da ljudi ne završe na ulici (a kretenu bi našli zanimaciju adekvatnu „sposobnostima“). I te neke pare od kredita su ipak većim delom završavale u nekim halama, nekakvoj opremi, infrastrukturi… Tako da ovi sadašnji BEZ TRUNKE PRETERIVANJA ne mogu ni da okreče ono što je ranije stvoreno. Logično – tada nije (bilo potrebe da) 60% ljudi parazitira(lo) na grbači budžeta kao danas.

      Slažem se ja da je sve ovo što se danas dešava dobrim delom zakuvano još tada. I da je negativna selekcija, kretenizacija elite, partokratija, šta-god, direktan uvoz iz „zlatnih vremena“. Ali ne bih nipošto želeo da umanjim „zasluge“ ovih potonjih.

      Dapače!

      Ali čak i ako su brojniji i gluplji nego ikad, nije njihova zasluga što mudrice gledaju svoja posla, i neće da se zameraju. Na kraju se sve svodi na ono da svaki narod ima onakvu vlast kakvu i zaslužuje. Ali to se da čitati na dva načina. Meni se dopada način na koji TI to čitaš. Makar da se retko slažemo 75% oko nečega. Ali samo nek što više ljudi ljulja čamac, i nek razgrće žabokrečinu…

      Pa ćemo na kraju da najurimo pacove.

  3. Milko

    Stvar je u tome da mnogi od ovih danas jesu bili i onda, a ako nisu-bili su im očevi. Nisu oni pali s Marsa.

    Naravno, ne pada mi na pamet da ih amnestiram. Samo mislim da isto s*anje traje već odavno, te da, ovakvi kakvi smo, nećemo moći demokratskim kapacitetom, državnim mehanizmima i sl. da riješimo problem. 50 godina najotvorenijeg kapitalizma (ne mislim tu na robovlasništvo, nego na pravno uređen tržišni sistem)-pa ko preživi, neka priča. A najsposobniji neka potom vode.

    Stvarno ne znam kako drugačije riješiti bilo šta.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *