Gordost i Pohlepa

.
Talenti rade šta mogu, a geniji šta treba!“

Pročitao sam tu izreku na reveru slučajnog prolaznika u Knez-Mihajlovoj, pre biće otprilike 100 godina… Iako još tinejdžer, naslutio sam veliku istinu skrivenu ispod tih redova. Tada sam mislio da se radi o lakoći…

Od to doba nagledao sam se talentovanih, i manje talentovanih amatera (ili diletanata kako se nekada govorilo) koji umesto da rade ono što treba uraditi, rade BUKVALO SVE što mogu i umeju, i to svaki put. Previše slika, teksta, napadne podloge, tone efekata, karneval boja… Nekada se to podrugljivo nazivalo „KPT-design“ (po proizvođaću efekata koji „vrište“ sa većine pomenutih nedela). Posle je taj „umetnički pravac“ toliko uhvatio maha, da je postao (i još uvek je) ozbiljan problem kako objasniti (neukim) klijentima da pokušavate da stvar spasete od amaterizma i nekusa, a ne da „štedite boju“ ili da jednostavno „zabušavate“.

Pa dodjosmo i do centralne teme ovog „pisanija“ koja je u vezi sa onom narodnom: „Veži konja gde ti gazda kaže!“ (jedan moj bivši kolega je voleo da cinično doda: „…pa makar crkli i konj i gazda!“

Svi ugledni stručnjaci (iz bilo koje oblasti) rutinski će vas posavetovati da se oduprete takvoj pogubnog praksi, i da se borite za profesiju – bez obzira na cenu… Naravno svi znamo da „profesori“ pojma nemaju, i u to ime rešio sam da vam ispričam dve priče:

Priča prva: „Beskompromisno NE!“ (Gordost)

Za crnogorsku firmu „Bar-kod-parfimerije“ predložio sam resenje sa ženskim portretom uradjenim u mix-u sa linijskim rasterom koji se pretapa u „EAN-13“ bar-kod. Marketing menadžeru se rešenje dopalo, ali je (iz ko-zna-kog razloga) tražio da se raster ukloni iz portreta (?). Verovatno zato što nisam znao o kakvoj firmi se radi, odlučio sam da se kockam, odučno se usprotivio – i dobio! Ne samo da je ostalo moje rešenje, već sam zadobio poverenje klijenta (jer sam pokazao da mi je stalo), i u sledećih nekoliko godina bio je to naš najveći izvozni posao…

Na žalost – ovaj primer je redak i usamljen izuzetak! U ogromnoj većini slučajeva kad-kod sam udarao glavom u zid – jedino što sam dobio bile su čvoruge! Klijent je uvek u pravu (i u našoj narodnoj mudrosti nećete naći protivrečnu misao!) Ali da ne pomislite da sam neki „zadrt“ tip počitajte i nastavak:

Priča druga: „Budjavi Kompromis“ (Pohlepa)

Početkom 90-tih uradio sam maskotu za jednu firmu „iz komšiluka“. Klijent (vlasnik privatne klanice i nekoliko mesara) bio je zadovoljan simpatičnim telencetom detnjastog osmeha, ali je imao „super“ ideju: „Ispod grla da mu stavimo nož!“

Tih godina klijentima (pogotovo onima koji su „vadili keš“) nije se govorilo „Neću“ U godinama koje su sledile, što je više ljudi bilo na mom platnom spisku – sve lakše sam pristajao na tu vrstu kompromisa (danas 20-tak porodica zavise od toga). Ali tada sam još bio početnik i lupao sam glavu jedno 2-3 dana, dok nisam prelomio i rešio da napravim parodiju: Ako je nož – nek bude okrnjen i krvav! (naravno telence će i dalje da se blesavo smeje)

Nije kraj! (ovako bizarna priča zaslužuje spektakularan kraj) Nekoliko godina kasnije pojavljuje se moj poznanik Saša Rakezić (alijas Aleksandar Zograf) i donosi mi primerak Američkog under-ground izdanja „COW“ Na naslovnoj strani – moje telence sa sve krvavom nožekanjom! Umesto uvodnika Sašin tekst koji se može ukratko prepričati sa: „nije ni čudo što ovde imamo rat…“

Eto, ironično ili ne, najveći domet moje karijera (bar geografski) verovatno će ostati posledica jednog budjavog kompromisa. Druga, dublja, ironija je u tome što rezultati naših poteza u ove dve priče (ali i mnogim drugim) ispadaju potpuno suprotni od pretpostavljenih. Ako ste dizajner početnik nemojte nipošto iz ovoga da izvlačite neku pouku, ili ne-daj-bože savet. Ja, očigledno, pojma nemam kako su moje odluke uticale na moju karijeru. Da li sam mogao postati bogat da sam bio fleksibilniji, ili slavan da sam bio dosledniji (ili obrnuto?) – Uvrnuto!

Naslov je „mirisao“ na teologiju pa da ateriram u tom stilu: Jedan moj prijatelj (iz ugledne Libijske porodice) reče jednom za sebe: „Ja sam dobar Musliman, ali nisam svetac!“ Ja sam, doduše, odgojen kao „pravoslavni ateista“ ali pouzdano znam da su i Gordost i Pohlepa na spisku smrtnih grehova. I čini mi se da je čoveku, bar ako se opredeli da stvara, dato samo da bira izmedju ta dva greha (osim ako nije svetac).

Pa, što je ljudsko – nije mi strano. A ljudski je grešiti, zar ne?

Amin!
.

5 Responses

  1. Zlatara Panić

    To da vam je stalo,je prva asocijacija na vas i vasu firmu.Komplimenti za vas rad i za blog!
    Veliki pozdrav od Jelene

  2. Miodrag Ristic

    Kad dobijete TAKAV kompliment, pa još od nekoga ko u svoj posao ulaže toliko energije, kreativnosti i ličnog šarma – obično „HVALA“ nije dovoljno… Zato:

    Hvala sa šlagom i jagodom na vrhu!

Ostavite odgovor na Zlatara Panić Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *