Impresioniran sam 🙂
Malo mi „generički“ izgleda na prvi pogled, ali pogledaću detaljnije…

Upoznavanje bar u današnje vreme nije problem (ako imate FB) moj profil je na: https://www.facebook.com/detozin
Biće mi drago da pomognem ako bude u mojoj moći. Btw – ono što je nekada bila prodaja na ulici, sada je prodaja preko FB-a. Koliko vidim „teget-siva“ ekonomija cveta poslednjih godina. Samo ukucajte u polju za pretragu „prodaja“ – i videćete šta će sve izaći 🙂

Do pojave društvenih mreža i masovnije upotrebe interneta u komercijalne svrhe, imali smo mnogo tzv. „terenskih komercijalista!. Pokušavali smo da taj posao (terenske prodaje) radimo ozbiljno i stručno, pa smo organizovali posebne obuke, prvo u firmi, pa posle na terenu sa pravim klijentima… Ali išlo je to veoma teško, iako smo šansu pružali svima. Na stotine ljudi je prolazilo obuku, mnogi su odustajali još na početku, a ostali u prvih mesec-dva. Razmišljao sam dosta o tome, i na kraju shvatio da postoji vrlo mala grupa ljudi koji imaju šanse za uspeh u poslu u kome uspeh zavisi isključivo od ličnog angažovanja, i gde ništa nije ZAGARANTOVANO. Oni koji su suviše materijalno ugroženi, vezani mrežom dugova i raznih materijalnih obaveza jednostavno nemaju šanse da se iz toga izvuku sopstevenim rukama. Druga grupa osuđena na neuspeh su oni koji imaju kakvu-takvu sigurnost na nečijoj plati ili penziji, i slabu motivaciju da „ozbiljno zalegnu“. Znači – margina uspeha je kod nas užasno tanka – ljudi koji su dovoljno motivisani, a nisu na kolenima. Cenim da je to negde 1:5.000 onih koji traže posao. Možda i manje.

Hvala! Drago mi je što i vaš posao opstaje i nadam se da ćemo ponovo sarađivati.

80+ web stranica i nedavno sam počeo i blog koji možete i pročitati ako vas zanima sve o mojim metodama.

Ksenija, citiracu jedan deo tvog odgovora: „Nikada nisam videla ikoga da je otisao u inostranstvo iz cefa, vec iz teske muke. To su ljudi moji rizikuju mnogo vise nego oni koji ostaju u Stbiji, uprkos teskocama.“

Iskreno, mislim da sve to zavisi od covekovog mindset-a i iskljucivo kako shvati zivot u Srbiji ili negde „preko grane“.

Znam ljude koji su i ovde besposlicari i samo gundjaju a isto tako i onda odu „preko“, recimo u skandinavske zemlje i onda tamo zive od socijalne pomoci jer je tamo sistem uradjen za sve sem za ljude besposlicare sa nasih prostora i ovim vecinskim mindsetom… dakle ljudi odu tamo ne da nesti urade od svog zivota vec da NISTA NE RADE kao ni ovde i da zive od socijalne pomoci od cca 2k eur mesecno…

Tako da… ima nas raznih. Neki zaista teskom mukom ostave ovde porodicu, kucu, prijatelje u potrazi za necim boljim a opet ko nece sam sebi da pomogne nece pomoci ni ovde ni tamo…i za takve me smatram da su se licno odrekli necega ovde…jer su to obicne lencuge 🙂

My 2 cents 🙂

Btw. Dobar tekst!

Ostavi mi tvoju mail adresu na: http://www.deto.rs/m_kontakt.html (da ne smaramo druge ovom konverzacijom)