Izvini što sam tek sada video tvoj komentar u spamu (verovatno nisi čekirala ono anti-spam polje). Često se pitam kako je onima koji sada moraju da kreću od nule, kad ni mi koji radimo po 20 i više godina nismo sigurni šta nas sutra čeka. Sve što bih mogao da ti kažem je bledo u odnosu na taj očaj koji uhvati čoveka kad vidi da mu sva snaga koju ulaže u nešto – nije dovoljna. Ako ti je neka uteha (a ne verujem) osetio sam to mnogo puta , i verovatno sam često ostajao u igri samo zato što nisam imamo DRUGOG izbora. Ali okreće se sve to, uvek. Nekad – čak i u najgora vremena – pojavi se šansa. Ponekad kasno shvatimo da smo je propustili, ili da je nismo maksimalno iskoristili… Ali ako je došla jednom, doći će opet. Svaki trud ima nekog smisla, neko to od gore vidi sve i vratiće nam jednom sa kamatom.

Da u to ne verujem – davno bih digao ruke…

Ako mogu JA nekako da ti pomognem – javi se.

.moj muz je jedan od najtrazenijih ofset masinista u kraju,prosto se otimaju o njega kad su u pitanju zahtevniji poslovi…radi od 6h do 00h..ja sam priuceni knjigovezac (za manje od 3 meseca sam naucila sve fore i fazone :)) i fascinirah sve ljude oko sebe svojom brzinom i kreativnoscu….pre podne radimo u privatnoj stampariji,to nam je kao stalni posao (doduse nismo primili zadnjih 6 plata tj 6×2=12),a popodne honorarno gde stignemo…najmanje 12h rada dnevno mesecima unazad…i sto je najgore jedva sastavljamo kraj s krajem…smuci se meni sve to i dodjem na ideju da krenemo sami…neki dekica nam ustupi celu svoju stampariju uz dogovor da mu kad kad odradimo neki poslic(zavoleo nas kao sopstvenu decu)..fokusirali smo se za pocetak na knjige,blokove i flajere…e tu nasta prava nocna mora…dve knjige ,tiraz 500,smo bukvalno poklonili,zeznuo nas lik za kintu..trecu knjigu za koju smo uzeli 50% avans jos niko ne preuzima…par poslova izgubismo jer nismo clanovi sps,ds,sns itd..jedno dva tli lika nam trazili 20% da nam nabace neki poslic i to po nekim smesnim cenam…imam 30 godina i dve prelepe cerke ,zivim kao podstanar…razocarana,tuzna i besna… ….kad ideja gubi stvaralacku snagu,ljudi se pretvaraju u masine…

A ti onda oduzmi nešto.

Zezam se, ali hvala od srca. Taj tviter je stvarno super stvar (gde inače možeš naći toliku koncentraciju pametnih ljudi koji medjusobno komuniciraju aforizmima) – ali ima i jednu veliku manu. Kažu da sve ostaje negde zabeleženo, ali sama logika medija je da misli „propadaju kroz pod“. Kad kao ćorava koka ubodeš neko zrno – bude ti malo krivo?

E, onda napišeš post…

Sve promene (kao i sve novo) prvo nastaju u glavi. Kad nas se to još nije desilo. Dokaza za to ima mnogo, a ti to u tvom poslu (jezičkom) sigurno vidiš. I dalje se mnogo češće kaže „čekati posao“, „ubaciti se negde“, „dobiti posao“, „biti zaposlen negde“ (ili tako nešto pasivno) nego „raditi negde“, „raditi kao“, „praviti, proizvoditi, pružati ovu ili onu uslugu…“ Ove druge izraze mahom čuješ u privatnom sektoru – a one prve koristi ostatak (većina) društva koja je još jednom nogom u real-socijalizmu. I malo si me pogrešno razumela – ne navijam ja da svi postanu preduzetnici (to je naravno nemoguće) ali ima drugih načina da se pokaže inicijativa i da se uloži u sebe. Što reče @Prokka: „Nekada je ideal bio stalan posao – a danas stalan izvor prihoda…“ Čime god da se baviš MORAŠ DA POČNEŠ DA KORISTIŠ GLAVU i preuzmeš odgovornost. Jednostavno je takvo vreme.

I još nešto. Nedavno sam ubacio bratanca da volontira u jednom ekskluzivnom restoranu. Završio je formalno tu školu ali od toga zapravo nema nikakve koristi. Da bi jednog dana postao vrhunski kuvar mora to pre svega da jako želi, zar ne? E zato sam se dogovorio sa vlasnikom restorana da sledećih mesec dana samo guli krompir. Da se malo čeliči.

Ako ne prodje test, uvek može da pravi hot-dog ili da peče pljeskavice…
.

Ne zameri – ali mislim da je sasvim nebitno koje su boje cigle. Laž je laž.

Kojoj demokraciji? Gde?