Diplomatskim rečnikom: „Postigli smo puno razumevanje uz izvesna razmimoilaženja u stavovima…“ Koliko ima marketing-eksperta koji proizvode i promovišu proizvode koji obećavaju dug život, bolje zdravlje, gubitak kilograma, mladalački izgled, lepotu, blagostanje, i bog zna šta još – a čija je utemeljenost – najblaže rečeno sumnjiva? Koji procenat UKUPNOG TRŽIŠTA je zapravo prodaja magle?. Pa onda na to dodajmo i one maestralne manipulacija tipa: „PH 5,5“ (nije prevara, ali šta je?) – Nemam ja problem sa tim, kao što kaže Tibor Kalman: „Dizajneri, ne dozvolite korporacijama da vas nateraju da lažete za njih!“ I slažem se sa onima koji misle da će sve to POČETI da se menja pod pritiskom nove cyber-javnosti. Ali tek onda kada kao potrošači više ne budemo ravnodušni prema manipulaciji.

A to je izgleda još daleko.

Mnogo ti je lepa ta vizija! Ne znam samo da li misliš na birališta ili na supermarkete? Javi mi kad vidiš negde veću grupu tih pametnih ljudi, voleo bih (još) nekog da upoznam…

To što si rekla je vrlo važno – u nekim oblastima te neće izmanipulisati, ali u mnogim drugim si prepuštena intuiciji (a koliko ti je nepogrešiva – to ti znaš). I onda npr. posle 100 godina čujem od nekog tehnologa da gustina šampona nema veze sa njegovim kvalitetom (naprotiv), ili da zdrava flaširana voda nije ništa zdravija od česmovače (naprotiv), ili da je priča o pamuku plasirana, ili… Zato ja nebih bio mnogo strog prema „džukeli“ (sram ga bilo).

i gosn magistar i čika Stojan su dio iste hipokrizije. I kao takvi-oni su promašen, zastario koncept. E sad, jedino je pitanje da li će se ostatak te „pijace“ ili „ludnice za dvadeset miliona ljudi“ (kako kaže Basara) trgnuti i uvidjeti da nema ništa ni od Žike ni od Stojana, te krenuti novim putem. Žika, Stojan, Pera, Mika i Laza su provaljeni-pametni ljudi sa strane su uvidjeli sa kim imaju posla, i odlučili su da im zatvore sa svih strana tu njihovu veselu pijacu, pa nek` unutra farbaju jedni druge, pošto niko normalan nema namjeru da troši svoju energiju i vrijeme na sitne prevarante. Kokošare i jajare.

Iako me je teško prevariti u vezi sa hranom, sa svim ostalim je vrlo lako – kako ne poznajem neke oblasti, onda se povinujem onome što mi se kaže, a ako njih nekoliko kaže različite stvari, okrenem se onome ko mi deluje najubedljivije. Verovatno je to marketing – dozvola da te neko izmanipuliše.

Izuzev što je moguće da se to uradi samo jednom. Dođeš kući i upotrebiš ta jaja, vidiš da nisu ni za šta i posle ne kupuješ na tom mestu. Seljak u međuvremenu s „marketinga“ pređe na stvarni kvalitet, ali poverenje je zauvek izgubljeno i ništa mu ne vredi. Ja sam obavestila sve koje znam da on prodaje „marketing jaja“, a ne domaća jaja, i krug se zatvara. „Doktor“ je otkriven kao najobičnija džukela i sramota me je što je on predstavnik „narodne pameti“.

Super ti je ovaj post!

… i prisluškujem razgovore na pijaci!

Eto, možete nešto i na blogu da naučite (o jajima). Samo, pitanje je koliko kupaca čita tvoj (ili moj) blog? Komentar ti je naravno na sasvim na mestu – samo je reč „prevara“ malo prejaka. Sve je to u suštini marketing – ako se nama dopada npr. „Koka Kola“, kakve veze ima što je to objektivno gazirana česmovača sa malo veštačke boje i arome? Kad malo razmislim, ti si prvi koji je u ovu priču uneo tu dimenziju. OBJEKTIVNO ljudi se više vezuju za pretstave i subjektivne utiske – nego za činjenice. Srećom – jer bi onda veći deo čovečanstva umro od gladi.

Daleko od toga da ga pravdam (ili bolje: da ih pravdam – mislim da ih ima mnogo), ali nivo poslovanja tj ponašanja u bilo kojoj situaciji diktira okruženje. Inteligentan čovek se prilagodjava situaciji, tamo gde ne može da situaciju prilagodjava sebi. Zato se i kaže da je inteligencija sposobnost prilagodjavanja okolnostima. U tom smislu smo sve gluplji što smo obrazovaniji jer sve više preuzimamo gotove recepte koji su sve češće neprimenljivi. Eto recimo Milko (u komentaru ispod) kaže kako je „Žika prodao…“ Eto, to je iluzija: Žika je verovatno POSLEDNJI put prodao jer iz svih knjiga koje je pročitao nije stekao osećaj o pravom značenju ideje o nametanju stavova – umesto plasiranja stavova (iako mu je ideje sigurno poznata). Ukratko: verovatno se i u školi može dosta toga naučiti, verovatno bar isto toliko koliko i na nekim drugim mestima…