Priča o Feniksu, ili totalni godišnji reset…

feniksVolim decembar. Mrzim decembar.

Slušao sam nekad davno jednog kolegu kako u decembru dugo priča o svojoj „erotskoj fantaziji“ – da jednog dana ostavi sve postane pčelar. Šta pčelari rade u decembru? Verovatno šetaju okolo sa rukama u džepovima i zezaju bivše kolege? To mora da je „kul“ – gledati sav ovaj adrenalinski cirkus sa nekog nižeg broja obrtaja . Verovatno izgleda kao one neme burleske: svi nešto padaju, ustaju, gadjaju se tortama… A ti umireš od smeha.

Imam i ja svoju fantaziju. Kad navali posao kao lavina, kad mi radni dan tek povremeno prekidaju pauze za spavanje, kad spojim četvrti vikend i počnem da žudim za onih EXTRA 15 minuta sna koje mi „pravo“ nedeljno jutro donosi – počnem da maštam o novim uzbudljivim projektima koja ću da počnem čim se SVE OVO završi…

Možda bi nekome više prijalo da razmišlja o južnim morima, skijanju, sedenju u kafani, ili prosto gluvarenju… Ali meni je vrhunac luksuza, do koga mogu da „dobacim“, ideja da radim nešto „za svoju dušu“. Sam svoj klijent!

Kako ono kažu za advokate: „Pravnik koji sam sebe brani ima za klijenta idiota?“  Dizajner koji mašta da radi za sebe je verovatno zreo za „totalni reset“…

Srećom – znam da će me brzo proći, čim se malo ispavam.

U januaru.

.

Save

13 Responses

  1. Dragan Radović

    Kad nešto moram da uradim, kad me niko uopšte i ne pita hoću li ja to, jer pretpostavlja da nemam razloga da odbijem posao, e tad se ponekad osećam kao u detinjstvu kad bi me neko od starijih prekiniuo u sred igre i poslao po, šta znam, recimo kafu, ulje ili već nešto u obližnjoj prodavnici.
    To su moji decembri! Čak ne mogu ni da ih uredno sredim kao listove kalendara. 🙂

    • Miodrag Ristić

      A mi igleda spadamo medju retke sretnike kojima reč „igra“ uopšte pada na pamet u ovom kontekstu… Što me podsteti na jedan nedavni dogadjaj koji već postao interna pošalica… Klijentkinja u gostima, razgleda uzorke i našu malu izložbu dosadašnjih radova… Ja, naravno, samo „ubacujem“ ideje, i na licu mesta skiciram nešto, pa čak se dohvatim i makaza i lepka da na brzinu improvizujem neki model, tek da bih ilustrovao priču… A ona kaže:

      „Blago vama! Vi se ovako stalno IGRATE?“

  2. Milja Lukić

    Možda ovo za idiote važi za advokate, ali sumnjam da važi i za ostale profesije. Pretpostavljam da zubar ne može sam sebi da popravi zub, ali od modnog kreatora očekujem da nosi svoje modele, od kuvara da jede ono što pravi drugima, od građevinca da sam sebi napravi kuću, od arhitekte da je potom sredi…
    Nastavi da maštaš i kad se ispavaš! To je jedino što (zaista) vredi.

  3. Стефан Јањић

    Први пут сам на блогу и види се да водите рачуна и о текстовима и о дизајну који је само на први поглед једноставан (али, кад се човек боље загледа, уочава се да је за слике изнад постова потребно доста труда, „лепљења“ и „сецкања“…). И мени често, у тренуцима када немам времена ни ваздуха да удахнем, падну на памет свакакве идеје, ствари које ћу радити када се „ослободим“. У јануару, кад прођу испити…

  4. Milko

    Miodraže, nemoj sad da prodaješ muda pod bubrege, da `prostiš-kakav decembar, kakvi bakrači, kad svi znamo da ti ne posmatraš vrijeme u konvencionalnom smislu 😉

    April je, čovječe.

    (Za par mjeseci ću ti napisati „a šta sam ti rekao“ 😉

  5. ТоМЦаа

    Срећан је онај ко има времена да ради нешто „за своју душу“. Ја сам данас срећник што сам имао оволику паузу на факсу и што сам имао слободну учионицу, па сам опет нешто чачкао по блогу 🙂

    Каже народ да ко није за себе, није ни за друге. Уживајте у својим пројектима колико год можете 😉

  6. Miodrag Ristić

    Samo želim da se izvinem svima koji su u poslednje vreme ostavljali komentare… U iole normalnim okolnostima trudim se da svima odgovorim, i tako bar simbolično pokažem svoju zahvalnost prema onima – koji osim za čitanje, odvoje i malo vremena i da ostave makar i najkraći komentar. Na taj način znatno popravljate i ulepšavate ovo mesto. Na žalost, poslednjih dana (nedelja) retko navraćam, ne samo ovde – već uopšte u virtualni svet. Recimo da sam „opravdano otsutan“. Možete da smatrate da je ovo garsonjera čiji vlasnik je na putu, a vama je ostavio ključeve. Da obidjete i zalijete cveće. Što se mene tiče možete i da napravite žurku…

    Imam puno poverenje u vas – i jedva čekam da se ponovo družimo…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *