Komentari na: Priča o Feniksu, ili totalni godišnji reset…

Od: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Thu, 16 Dec 2010 18:50:37 +0000

Samo želim da se izvinem svima koji su u poslednje vreme ostavljali komentare… U iole normalnim okolnostima trudim se da svima odgovorim, i tako bar simbolično pokažem svoju zahvalnost prema onima – koji osim za čitanje, odvoje i malo vremena i da ostave makar i najkraći komentar. Na taj način znatno popravljate i ulepšavate ovo mesto. Na žalost, poslednjih dana (nedelja) retko navraćam, ne samo ovde – već uopšte u virtualni svet. Recimo da sam „opravdano otsutan“. Možete da smatrate da je ovo garsonjera čiji vlasnik je na putu, a vama je ostavio ključeve. Da obidjete i zalijete cveće. Što se mene tiče možete i da napravite žurku…

Imam puno poverenje u vas – i jedva čekam da se ponovo družimo…

Od: ТоМЦаа

ТоМЦаа — Thu, 16 Dec 2010 17:52:21 +0000

Срећан је онај ко има времена да ради нешто „за своју душу“. Ја сам данас срећник што сам имао оволику паузу на факсу и што сам имао слободну учионицу, па сам опет нешто чачкао по блогу 🙂

Каже народ да ко није за себе, није ни за друге. Уживајте у својим пројектима колико год можете 😉

Od: Milko

Milko — Thu, 16 Dec 2010 12:39:17 +0000

Miodraže, nemoj sad da prodaješ muda pod bubrege, da `prostiš-kakav decembar, kakvi bakrači, kad svi znamo da ti ne posmatraš vrijeme u konvencionalnom smislu 😉

April je, čovječe.

(Za par mjeseci ću ti napisati „a šta sam ti rekao“ 😉

Od: Retka Zverka

Retka Zverka — Wed, 15 Dec 2010 19:37:08 +0000

Ma, čika Miko, sam svoj majstor. Don’t happy, be worry. Šalim se malo. Ne dam savete, da me ne oteraš u neku pripizdinu. 🙂

Od: Стефан Јањић

Стефан Јањић — Tue, 14 Dec 2010 20:55:10 +0000

Први пут сам на блогу и види се да водите рачуна и о текстовима и о дизајну који је само на први поглед једноставан (али, кад се човек боље загледа, уочава се да је за слике изнад постова потребно доста труда, „лепљења“ и „сецкања“…). И мени често, у тренуцима када немам времена ни ваздуха да удахнем, падну на памет свакакве идеје, ствари које ћу радити када се „ослободим“. У јануару, кад прођу испити…

Od: Milja Lukić

Milja Lukić — Tue, 14 Dec 2010 16:31:40 +0000

Možda ovo za idiote važi za advokate, ali sumnjam da važi i za ostale profesije. Pretpostavljam da zubar ne može sam sebi da popravi zub, ali od modnog kreatora očekujem da nosi svoje modele, od kuvara da jede ono što pravi drugima, od građevinca da sam sebi napravi kuću, od arhitekte da je potom sredi…
Nastavi da maštaš i kad se ispavaš! To je jedino što (zaista) vredi.

Od: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Tue, 14 Dec 2010 15:17:16 +0000

Kao odgovor za Dragan Radović.

A mi igleda spadamo medju retke sretnike kojima reč „igra“ uopšte pada na pamet u ovom kontekstu… Što me podsteti na jedan nedavni dogadjaj koji već postao interna pošalica… Klijentkinja u gostima, razgleda uzorke i našu malu izložbu dosadašnjih radova… Ja, naravno, samo „ubacujem“ ideje, i na licu mesta skiciram nešto, pa čak se dohvatim i makaza i lepka da na brzinu improvizujem neki model, tek da bih ilustrovao priču… A ona kaže:

„Blago vama! Vi se ovako stalno IGRATE?“

Od: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Tue, 14 Dec 2010 15:08:54 +0000

Kao odgovor za Charolija. Tako blizu - a tako daleko . . .

Od: Dragan Radović

Dragan Radović — Tue, 14 Dec 2010 12:30:42 +0000

Kad nešto moram da uradim, kad me niko uopšte i ne pita hoću li ja to, jer pretpostavlja da nemam razloga da odbijem posao, e tad se ponekad osećam kao u detinjstvu kad bi me neko od starijih prekiniuo u sred igre i poslao po, šta znam, recimo kafu, ulje ili već nešto u obližnjoj prodavnici.
To su moji decembri! Čak ne mogu ni da ih uredno sredim kao listove kalendara. 🙂

Od: Charolija

Charolija — Tue, 14 Dec 2010 11:51:12 +0000

Ne znam šta reći sem… izdrži brate, doćiće i januar. 😀