Komentari na: Program

Od: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Tue, 15 Mar 2011 17:39:16 +0000

Poslao sam jedan tekst o „balkanskom endemskom optimizmu“ Tanji na http://www.365lepihdana.rs/ Verovatno neće ostati moj naslov „Mogu samo da nas mrze“ (ne uklapa se baš u koncepciju) – ali verujem da je to nešto što nas može spasti. Bar do nekih boljih vremena…

Od: mmiljana

mmiljana — Mon, 14 Mar 2011 23:13:02 +0000

Posle gledanja Zeitgeist-a shvatam da ne samo mi, nego, niko više nema šansi. Stoga... njihova priča je "trla baba lan"... Elem, ne vidim da će se iko dozvati pameti i to je ono najgore, gde ni 666 mera neće pomoći...

Od: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Tue, 08 Mar 2011 09:25:25 +0000

Verovala ili ne – ja sam ovo stvarno nabacao za oko pola sata „iz glave“. Na prvi pogled izgleda vrlo surovo – pretvoriti hiljade radnika u kulturi i drugim sličnim oblastima u socijalne slučajeve, ili ih naterati da se kako znaju i umeju (bar delimično) komercijalizuju – da bi uopšte mogli da očekuju neku pomoć od države. Ali, ako već maštamo – kada bi se socijalni program rešio birokratskih parazita, i učinio onoliko efikasnim koliko je to moguće, vrlo je verovatno da li bi novi „socijalni slučajevi“ – živeli mnogo bolje nega sada (kad „kao“ nisu). Sa druge strane – projekti kao „Noć muzeja“ pokazuju očiglednim primerom kako je ipak moguće napraviti nešto što nije autistično i „nekomercijalno po svaku cenu“ – samo se treba malo okrenuti oko sebe i NAUČITI NEŠTO NOVO (titule i zvanja nisu izgovor za lenjost). Treće: ako bi se država odrekla svega onoga što inače zaradi na npr proizvodnji jednog filma (od akciza za gorivo – i PDV-a za katering, do skoro 50% autorskih honorara) ovo bi postala zemlja obećana za nauku i kulturu, gde bi se svi utrkivali da ulože svoje pare.

A što se rupa tiče… Kada se računar „zabudali“ postoji jedno malo dugmence koje se zove „reset“. Kada se jedno društvo i država „zabudali“, i kada na provršinu ispliva toliko pacova da upravljaju i našim razonovanjem toliko da u svemu tražimo rupe – trebalo bi pritisnuti neko dugmence, i ponovo vratiti stvari na početak.

I ponovo krenuti od osnovnih stvari.

Od: milja lukić

milja lukić — Mon, 07 Mar 2011 22:38:20 +0000

Peta mera me je prvo oduševila, pa bacila u očajanje, pa opet oduševila… Ko će o tome odlučivati? Ponekad i cena i vrednost ne mogu odmah da se iskažu, pa će biti raznoraznih „stručnjaka“ Eto rupe kroz koju mogu da se proguraju ovi isti koji su i do sada vedrili i oblačili.
Iako je ova mera najradikalnija, radikalnija i od politike zapošljavanja i socijalne pomoći, u stvari je najjednostavnija za izvođenje, i kad bismo imali samosvesne, stručne i odgovorne političare, ne bi trpeli ni nekomercijalni programi.

Od: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Mon, 07 Mar 2011 19:05:47 +0000

Kao odgovor za Guru.

Ja sam mislio da glasači kontrolišu političku elitu?
–
Šalim se!
–
(čak ni ja nisam toliko naivan)

Od: Guru

Guru — Mon, 07 Mar 2011 17:18:49 +0000

Politička elita zna šta je potrebno da se uradi da bi se izašlo iz krize, nemoj sumnjati u to. Ono što jeste za sumnju su dobre namjere neformalnih grupa koje kontrolišu političku elitu.

Od: Pedya

Pedya — Mon, 07 Mar 2011 14:09:57 +0000

Imam „amandman“ na svoj komentar – potrebno je da se ozbiljni ljudi ozbiljno bave ozbiljnim poslom. Osim toga, ako je neko političar, ne znači da se on ozbiljno bavi politikom. Kao i u svakom poslu, puno je onih koji se ne mešaju baš previše u svoj posao. Ako znaju šta im je posao. A ima i onih koji ne znaju… 😉

Od: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Mon, 07 Mar 2011 13:03:10 +0000

Eto – ja sam neozbiljan, nisam čak ni ekonomista, i za pola sata sam sročio 6 ideja kako da izadjemo iz krize. A ovi „ozbiljni“ su za 4 godine smislili da treba malo da „promešaju stolice“. Ko zna, možda su oni u pravu ?

Od: Pedya

Pedya — Mon, 07 Mar 2011 11:42:44 +0000

Politika je oduvek ozbiljan posao, samo su potrebni i ozbiljni ljudi koji bi se njom bavili…