Posle decenijskog padanja u bunar – sad VEĆINA smatra da je jedini „pravi posao“ onaj u državnoj službi. A razlozi za to mišljenje su posebno problematični: nema discipline, nikakva odgovornost, nema stresa, plata prati troškove života bez obzira na efekte rada… I ne mora mnogo da se „zapinje“…

Po meni, u ovoj zemlji malo ima ljudi koji imaju svest o tome da mogu da urade nešto zbog čega će sami biti srećni, jer je dobro urađeno, lepo, ovo ili ono.
Daleko je više onih koje treba naterati, makar i slikanjem dovršenog posla – ali sam uverena da je moguće.

A to što kojekakvi majmuni smatraju čak i ličnim uspehom to što su još 100 ili 200 ljudi „zaposlili“ u JP, to je nivo kretenizma koji ja ne mogu da shvatim. Koliko čovek treba da je plitak, podao, licemeran, da ne shvati šta ZAPRAVO čini privredu jedne države, ko stvarno „pravi pare“, a ko ih baca kroz prozor? 🙁

Ključ je u perspektivi: odgovoraš za svoj posao pre svega sebi, a onda i svima ostalima. Ne, nije uredu ako si učinio \“dobro delo\“ pa zaposlio svastikinog-šogora-šurnjaju da \’vata zjale i prima platicu na račun poreskih obveznika. Ako ti to ne vidiš, moraju svi to ISTO da ti kažu: Nisi dobrotvor – nego LOPOV. Ponekad razmišljam: koliko je takvih čiji je posao da smetaju, prave probleme, sapliću, reketiraju, maltretiraju, zaglupljuju, truju, troše tuđu energiju…

Mi smo još i super – kakvi bi mogli da budemo.

Sve ostalo je presipanje iz šupljeg u prazno, i odvraćanje od PRAVOG problema – interesa.

Ja sam jednom u Nemačkoj gledala jednog mladog (oko 25 godina) bageristu.
Imao je da zatrpa jednu poveliku rupu gde su vođene neke cevi, na kosini uz reku.

PRVO, radio je kao za sebe.
Pažljivo, precizno, „kao rukom“. Prvo krupan kamen, pa zatrpa šljunkom, pa kamen, pa zemljom…
Na kraju, kad je sve lepo zagladio da se ne razlikuje od okoline, onda je izašao napolje u rukom navukao neku puzavicu koje je unaokolo bilo ihahaj – da nema razlike.

DRUGO – onda je iz džepa izvadio foto-aparat i SLIKAO TO ŠTO JE URADIO.
Mladić je imao uniformu, na bagerčiću je bio neki natpis…
Morala sam da ga pitam – JAVNO PREDUZEĆE.

Dakle, mlad dečko, očito posvećen poslu, usred ničega, na periferiji seoceta pored granice – slika svoj dovršeni rad jer nekom mora da polaže račune.
A urađeno je – veruj…

E, to kad bude kod nas, od bageriste do najvišeg nivoa, bićemo država i po…

Odgovor na to teško pitanje je zapravo sadržan u gornjem postu, samo je treutno jako malo verovatan: „Kad bi svi DOBRO radili svoj posao. U zajedničkom interesu… “

Ali – BAŠ SVI! Od zakonodavca – preko policajca, profesora, ratara… Ova moja dva bizarna primera govore da baš svako može napraviti veliku štetu zajedničkom interesu. Promena perspektive je ono što nam treba – kao i promena stavova javnog mnjenja. A kako se to radi? Pa prethodni post i akcija u kojoj smo zajedno učestvovali pokazuje da sa malo znanja veštine i želje – svašta može da se postigne…

Trenutno je problem prilično..kontinuiran. Traži se rješenje na pitanje: kako osigurati balans? Koje su to metode? Kako obezbjediti vladavinu prava i pravnu sigurnost koja je osnovni preduslov svega ovog što pišeš?

Mislim da se sve svodi na ovo pitanje. Lično, nisam siguran da znam odgovor, bar kad je ovaj prostor u pitanju.