Sve što vam u životu nedostaje je…

posted in: pametovanje | 3

Ako je problem pravilno postavljen, njegovo rešenje je najčešće veoma jednostavno. Šta je vaš problem? Sekirate se? Mnogo? Zanemarimo sad razloge, kontekst, okolnosti, i ostale gluposti na koje nemamo uticaja…

I koncentrišimo se na problem.

Vaš emotivni i intelektualni balans je narušen. A to zna da boli. Čim nešto boli možete da budite sigurni da to nipošto nije zdravo za vaš organizam. Možete, naravno,  da pokušate sa medikamentima, alkoholom, lakom zabavom, ili nečim sličnim – ali to definitivno neće rešiti vaš problem. Samo će ga malo gurnuti pod tepih. A kada ponovo ispuzi ispod tepiha biće još odvratniji nego ranije.

Važno je da se u vašem fokusu nađu neke pozitivne stvari, koje će valorizovati vašu ambiciju, strpljenje, predanost, i posvećenost detaljima. Potpuno je nebitno da li će to u vašem konkretnom slučaju biti uzgajanje kaktusa, latinske sentence, prazne kutije za motorno ulje, ekstremno peglanje, ili imitiranje životinja. Jedino je bitno da prethodno zadovoljite dve važne pretpostavke za uspeh:

Pretpostavka #1

Da vas baš niko ne razume. Osim neke bizarne grupice zaluđenika. Što je manja grupica – zaluđenici su luđi i homogeniji. To je takozvana mikro-niša, rajsko naselje za marketing 21-veka. Ali ništa se ne brinite – koliko god da vas to na kraju košta – isplati se! Uzmimo na primer golubare-visokoletače, ili ljubitelje ljutih sosova. Opasni ludaci. Ali njih u životu ništa ne može da iznervira. Bar ne ništo što bismo MI „blatokrvni“ mogli da razumemo…

Pretpostavka #2

Da vaša delatnost za vas nema baš nikakvog komercijalnog, socijalnog, ili bilo kakvog drugog smisla. To je vrlo bitna, esencijalna stvar. Ukoliko makar pomislite da se tu kriju neke pare, ili da možete zadobiti nečiju naklonost, ili se ogrebati o neke protivusluge bilo kakvog značaja ili vrednosti – menjajte odmah pravac razmišljanja. Tu sreće nema! Jer čim komercijalizujete, ili na neki drugi načim poništite besmislenost te aktivnosti, pokrenućete nepovratan lanac događaja koji će na kraju sigurno demolirati celu stvar. Ne možete biti u isto vreme ljubitelj umetnosti – i trgovac umetninama, narkić i narkodiler… To su dva različita mozga, dva koncepta.

Samo onaj ko u stvarima uživa nesebično, uz odricanje bez kajanja, bez zadnje namere, i bilo kakvog suvislog plana – može sebe da nazove iskrenim hobistom. A to je ono što vam je potrebno – efikasno rešenje za vaš ili bilo čiji problem.  Zar nije očigledno? Sve što vam/nam u životu nedostaje…

… je jedan glup hobi.

:.

3 Responses

  1. Detozin

    Mislim da je ovaj blog za mene neka vrsta antidepresiva. Poslednjih dana sam često navraćao, i punio „draft“. Ali to je toliko glup hobi da ga niko ne razume. Osim braće i sestara „iz sekte“… 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *