Svoj Gazda u 100 lekcija (lekcija br 16)

Miodrag Ristić

M.R.

You may also like...

11 Responses

  1. Cyber Bosanka kaže:

    Hmmm, jedino sto mi se ne svidja kod ove "lekcije" je to sto je 100% istinita. A bilo bi mnogo lakse da nije i da i mi imamo koga da krivimo za neuspjehe 😉

    Zanimljiva ideja za pisanje knjige. Ja bih licno voljela da citam vise od svega toga jer mi je jako blisko po tematici. A konkretna knjiga (kada bude zavrsena) bi mogla mnogo koristiti nekim buducim privatnim poduzetnicima 🙂

  2. Miodrag Ristic kaže:

    Super! Pomozi mi onda da je napišem. Mislio sam da je napravim kao "white-paper" koji bi svako mogao da besplatno skine. Napisao sam već dvadesetak "lekcija", ali se bojim da nešto važno ne preskočim. Možda ipak nije loša ideja da je prvo objavim "u nastavcima" na blogu, a onda, sa sve komentarima i (eventualno) polemikom – skupim u knjigu?

  3. Cyber Bosanka kaže:

    To bi bila dobra ideja. Uz komentare se onda moze nekom vrstom "dorade" napraviti jos bolji tekst. A ja sam svakako na raspolaganju za sve.

  4. Miodrag Ristic kaže:

    I možeš da napišeš jedan "specijalan" predgovor sa lokalnim specifičnostima iz tvog okruženja… Sad sam se setio da sam na tvom blogu čitao o "bliskom susretu" koji si imala sa lopovima. Ja srećom nisam imao takva iskustva, a verujem da je bolje čuti tako nešto na vreme, i iz prve ruke (nego da se tebi desi).

  5. Cyber Bosanka kaže:

    Moze, napisacu. Imam ja mnogo toga u glavi ali sve nesto odgadjam sa pisanjem. A sad imam i malo vise vremena za pisanje.

  6. Pedya kaže:

    Dobra ti je lekcija. Prava. 😉

    Ja nisam u tim vodama (preduzetničkim), ali sam nailazio na probleme sa drugima koji jesu (u tim vodama, preduzetničkim). I uvek je reakcija bila "Pa, nisam ja kriv, nego…". Vrlo konkretan primer – kada sam pre nekoliko godina putovao na letovanje, proveo sam na aerodromu više od 5 sati!! Sa sve porodicom. Sva sreća, nemam malu decu isl, ali i bez toga smo svi kolektivno dobili akutni popizditis… Kad sam posle svega otišao u agenciju da se objasnim, odgovor je bio "Nije do nas, JAT je kriv". Ama, ljudi, nisam ja ništa dogovorio s JAT-om, nisam ja ništa platio JAT-u, ja imam poslovni odnos sa vama, ne sa njima. Šta me briga da li je jedini, da li je neodgovoran, da li vi imate ili nemate izbora. Ja adekvatnu uslugu nisam dobio od VAS!!!

    Misliš da su shavtili zašto sam besan na NJIH? Ne. Njima to nije ulazilo u glavu. I mnogima ne ulazi. Zato bi ta tvoja knjiga bila zlata vredna (naravno, ako neki od takvih uopšte žele nešto da pročitaju, čak i kad je džabe). I mislim da bi bilo sjajno da je prvo objaviš ovde, deo po deo, kao što si i sam predložio, pa onda da sve delove, sa sve komentarima, sakupiš na jednom mestu.

    Lepo i što si otvorio novu kategoriju za to, mada si me ovlaš zbunio što ti je prva lekcija br. 16… Al' da je drugačije, to ne bi bio ti… 😉

  7. Miodrag Ristic kaže:

    @peya – hvala! Daleko do toga da hoću bilo koga da branim, ali sigurno da postoje situacije u kojima preduzetnik objektivno može da uradi vrlo malo: da li je u pitanju neki Jat, ili Eps, ili neki drugi sličan nedodirljivi monopol, ili sama država (što reče neko: ona uvek "zatvori vozić"). Ne znam da li bi tebi i tvojoj porodici bilo lakše da je na aerodromu presedeo tih 5 sati neko iz agencije sa vama, da vas je bar odveo sve na kafu ili sok, ili da te je makar pozvao telefonom da ti se izvini i obavesti vas da radi sve što je u njegovoj moći? (Nije teško nabaviti mobilne telefone svih putnika, zar ne?) Ja mislim da bi to bar malo pomoglo. Postoji jedno super pravilo u privatnom biznisu (to će da bude lekcija br 17) Reklamacije su najbolji potencijalni izvor preporuka! Zvuči strašno kontradiktorno, ali zamisli da ti se desila bilo koja od "fantastičnih i neverovatnih" reakcija koje sam maločas spomenuo. Umesto klasične priče o agenciji koja te je ostavila na cedilu, ti bi sad svima priča o "divnim ljudima i velikim profesionalcima" koji su brinuli o tebi kao da si im rod-rodjeni… Neprocenjivo!

  8. Miodrag Ristic kaže:

    Zaboravih… Ne znam da li će da bude 100 lekcija (ima ih sigurno i i više) ali ja sam do sada stigao da obradim jedno dvadesetak… Pišem kako mi šta padne na pamet, a numerisaću ih (i poslagati) na kraju. Osim početka i kraja, mislim da redosled i nije naročito bitan. Veći mi je problem dužina tekstova (izabrao sam za probu najkraći). Nisam do sada uspeo da "provalim" kako da u postu ubacim onaj štos , izgleda da ova moja forma to ne podržava…(a i ne može čovek sve da zna, btw to je iz lekcije br 7)

  9. Miodrag Ristic kaže:

    Onaj štos (koji je čudom nestao iz prethodnog komentara) je "klikni ovde za ostatak teksta" – izgleda je štos u zagradama, ali moraću stvarno da pitam nekoga ko se u to razume…

  10. Pedya kaže:

    Sve si "ukačio" iz prve! 😉 Prvo, oni su nas obavestili kad da odemo na aerodrom – mogli su da nas pozovu par sati kasnije… I naravno, mogli su da urade bar nešto (ili sve?) od onog što si naveo. Jasna je meni njihova situacija, ali mi nije jasno da ih baš boli uvo za nekog kome su lepe pare uzeli unapred za, u startu, kilavu uslugu. BTW ko još, osim njih, može da naplati kompletnu uslugu avansno?!? Već to povlači određenu odgovornost.

    Znam šta te muči, ali ne znam odgovor. Kod mene na blogu to postoji, ali ja sam na WordPress-u koji za to ima određeni kod, koji se jednostavno ubaci u tekst tamo gde hoćeš da ga sečeš. Za tvoju platformu ne znam…

  11. Anonymous kaže:

    Svaka cast za ovakvu temu,napokon da neko javno kaze kako poslovati u ovakvom haosu na osnovu licnog dugogodisnjeg iskustva!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *