Svoj Gazda u 100 lekcija (prvih par lekcija)

Prvo veliko pitanje

Prvo pitanje koje treba da postavite sebi kad u ruke uzmete ovakvu knjigu je: „koliko je autor kompetentan?“ Iskreno – isto pitanje sam postavio i sam sebi.

Sasvim je sigurno da postoji mnogo ljudi koji su formalno (obrazovanjem i iskustvom) daleko kompetentniji od mene. To što se 20-tak godina bavim privatnim poslom, a usput pomalo čitam knjige, odem na poneki seminar, i trudim se da ostanem u toku sa najnovijim trendovima – nikako me ne čini stručnjakom za ovu oblast. Uostalom, mnoge moje „kolege“ su se u protekle dve decenije mnogo bolje „snašle“.

Znači – ako želite da saznate kako se postaje tajkun, dobijaju poslovi na velikim tenderima, kupuju firme za 1 dinar, kako se stiču i koriste političke (i druge) veze – niste na dobrom mestu (mada sumnjam da će iko ikada napisati takvu knjigu, verovali ili ne – većina tih stvari je zapravo kažnjiva).

Tema ove knjige (ovo je, ukoliko do sada niste shvatili, odlomak iz buduća knjige) zapravo kako opstati u privatnom biznisu. Kako početi od nule, a onda svojim radom osvojiti neku vrstu perspektive i slobode. Izboriti se za pravo da konce svoga života držite u svojim rukama. Da budete SVOJ GAZDA.


Ja do sada nisam sreo takvu knjigu (bar ne na ovim prostorima), a mislim da je veoma potrebna. Naglašavam „na ovim prostorima“ jer ovo je Balkan – „Tamni vilajet“. Ovde stvari uglavnom LIČE na „ono pravo“. Imamo „nešto nalik“ pravnoj državi, „skoro pa pravo“ tržište, „još malo pa“ civilizovano okruženje… Zaista se iskreno nadam da će se sve to jednog dana (uskoro?) promeniti… Isto tako se nadam i da će neko u najskorije vreme napisati mnogo bolju knjigu od ove (a kada se to desi, savetujem vam da je obavezno pročitate), ali do tada…

Bez lažne skromnosti, i na vašu žalost: izgleda je OVO jedino što vam preostaje.


Drugo veliko pitanje

Samim tim što ovo čitate i dalje, znači da ste (bar relativno) zadovoljni odgovorom na prvo pitanje (da li sam JA prava osoba za ovaj posao). Vreme je da postavimo drugo važno pitanje, a ono glasi: „Da li ste VI prava osoba?“

Ukoliko tek počinjete, ili još uvek razmišljate o tome da li da se uopšte upuštate u avanturu „privatnog preduzetništva“, to je verovatno najvažnije pitanje koje sebi postavljate:
Da li je to za mene? Da li ću ja to znati? Da li su potrebne neke odredjene osobine ličnosti, neka posebna znanja i/ili iskustva, i koja?“

Odmah da se razumemo: stalo mi je da stvorim malu „armiju“ budućih privatnika (koji će mi biti VRLO zahvalni na „prvoj pomoći“, i možda (bar neki od njih) raspoloženi da uzvrate uslugu), ali pošto je ovo zamišljeno kao besplatna knjiga – nemam baš nikakvog motiva da vas foliram. Zato vas (ni u buduće) neću zamajavati i pričati vam lepe („zamalo“ istinite) priče. SUROVA ISTINA JE DA OVAJ POSAO (kao i bilo koji drugi posao) – NIJE ZA SVAKOGA!

Ali šta to zapravo znači? Ja sam zahvaljujući specifičnoj vrsti posla kojom se bavim upoznao na hiljade ljudi koji se bave (ili su se bavili) najrazličitijim delatnostima. Verovatno ste i sami primetili da je „galerija likova“ iz našeg okruženja praktično neiscrpna. U smislu znanja, obrazovanja ili inteligencije raspon je ogroman: od priglupih i polupismenih, preko ograničenih „fah-idota“, do veoma elokventnih, široko obrazovanih i u svakom smislu izuzetnih osoba. U karakternom smislu šarenilo je još veće: od mračnih likova, sumnjive prošlosti (a bogami – i sadašnjosti), preko ljudi koji kao da se bave privatnim poslom da bi mogli da maltretiraju i ugnjetavaju druge (i onih koji u poslu praktikuju „moralne kodekse“ kojih bi se stidela svaka pristojna osoba), do izuzetno moralnih i uglednih osoba za koje svi koji ih poznaju imaju samo reči najdubljeg poštovanja.

Pa u čemu je onda stvar? Zašto neko može, a neko ne? Dodatno zbunjuje činjenica da ništa od pomenutog (inteligencija, znanje, karakter…) izgleda uopšte nema uticaja na REZULTATE (sve pomenute osobine možete ravnomerno naći u svim slojevima, i to u svim kombinacijama).

Isto tako i medju onima koji su brzo odustajali od svega (ili su to učini tek posle žestoke i dugotrajne borbe) ima svih pomenutih profila.

Neću vas držati u neizvesnosti i „dizati tenziju“. Postoje gomile teorija, hiljade knjiga i istraživanja, razni vrlo ugledni naučni instituti i teoretičari, ali moje skromno mišljenje je da svi oni zajedno znaju odgovor isto koliko i ja. Dakle odgovor se može sročiti u dve reči – u suštini ja POJMA NEMAM koji je odgovor na to pitanje! Pre bih se kladio na nameštenu treću Islandsku ligu (ako tako nešto postoji), nego na to da li će neko od vas uspeti ili ne. Iz sopstvenog iskustva mogu vam samo jedno reći: „propali“ ste onda kada to VI kažete. Svojim očima sam video da su se mnogi ljudi „slomili“ na nekim totalno trivijalnim problemima, a mnogi „vise nad ambisom“ godinama – sa osmehom…

Ukoliko ste pristali da vas „vodim“ (bar do kraja ove knjige) nek ovo bude lekcija br 1: Vaša je poslednja! U biznisu ništa nije jednoznačno ni konačno. Ni uspeh ni poraz. Sve je samo nastrana igra koja se igra po pravilima koja se stalno menjaju, sa stalno novim saigračima i protivnicima. Raznih „sudija“ je ponekad više nego igrača, i većina nam nije naklonjena. Ali samo jedan od njih svira za početak utakmice, i samo jedan može da svira za kraj – a TO STE (već pogadjate) – VI SAMI!

Nagrada na kraju tunela

Znam da mi sada sigurno nećete poverovati, ali cela ta ideja (biti „sam svoj gazda“) je veoma precenjena. I to što mi „ne verujete na reč“ je dobar znak. Kasnije, kad budemo pričali o SWOT analizi, vratićemo se detaljno na ovu temu, i pokušaću da vam objasnim zašto je dobro da (ponekad) ne znate baš sve. Vi sada verujete da ćete sve svoje probleme rešiti onog trenutka kad „sednete u sedlo“ i uzmete uzde u svoje ruke. Ono što zaboravljate je da je „konj“ koga želite da zajašite – ili podivljala nekontrolisana životinja koja samo misli o tome kako da vas izgazi kopitama, ili (mnogo verovatnije) – neka polu-crknuta mrcina! Pri tom, vi čak ni ne znate da jašete!

Ono što vam je trenutno najvažnije su sve one divne stvari ka kojima idete (odnosno – od kojih bežite). Oba motiva su legitimna. Štap i šargarepa. Za početak se koncetrišite na to, i to dobro – najbolje što možete! Trebaće vam svaka pomoć na putu kojim ste krenuli, a motivacija je verovano ono najbolje što trenutno imate. Ukoliko se ispostavi da je vaša motivacija „mršava“ samo je pitanje vremena kada ćete dići ruke od svega.

Postoji čitava industrija, vredna milijarde dolara, koja ore ovu njivu. Ljudi kao Antoni Robins, Og Mandino, Tom Hopkins, i još stotine (ako ne i hiljade) drugih koji pišu i predaju, okupljaju oko sebe čitave holdinge (organizovane skoro kao sekte), proizvode i prodaju knjige, časopise, audio i video predavanja… I sve to na temu kako se pokrenuti, organizovati, napredovati, usavršiti, uspeti… Osim par stotina knjiga koje možete naći i u našim knjižarama (pogledajte kratak spisak na kraju knjige), i ovde već dugo deluju (neke vrlo ozbiljne) organizacije koje se bave ovim unosnom poslom.

Sve dok ne zaboravite da je sve to biznis, i dok uspevate da iz svega izvučete konkretnu korist – možete mnogo profitirati iz svega toga. Najvažnija stvar kojom se svi oni (više ili manje) bave je upravo motivacija, ili samo-motivacija. U većini knjiga posvećenih „samo-pomoći“ („self-improvement“ kako ih zovu na zapadu) više od 85% sadržaja je vezano za motivaciju (ja ću pokušati da vas pored toga naučim i još ponešto). Ali zašto je to toliko naglašeno? Objašnjenje je logično i nameće se samo: u početku je motivacija sve. Ona nas pokreće na akciju (što je verovatno najteži deo), pomaže nam da istrajemo, da podnesemo (neminovna) razočarenja i probleme, iz nje crpemo svu energiju koja nam je potrebna, ona je „magično“ rešenje za sve „nerešive“ probleme… 


U mnogim knjigama će vam predložiti da sastavite svoju motivacionu listu, „spisak“ želja i ciljeva. Zatim će vam predložiti da to okačite na vidno mesto i da se što češće podsećate… Ja lično sam stalno vukao sa sobom (i dan-danas to radim) neke sveske i rokovnike, u kojima sam se „preslišavao“ oko kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih planova… Kažu i da je važno da s vremena na vreme „obradujete“ sebe nečim što vas veseli – da bi se podsetili zašto „trpite sve to“… Sve to je naravno individualno, i kakvu god tehniku da primenite važno je da imate u vidu zašto vam je sve to NEOPHODNO:

Bez lažne skromnosti ili patetike, pokušaću da vam što češće ponudim sasvim „lični ugao“. Dakle: posle skoro 20 godina bavljenja privatnim poslom, uspeo sam da izgradim mnogo toga – da ustrojim i relativno uhodam firmu sa 20-tak zaposlenih, nekoliko desetina spoljnih saradnika, dobavljača i drugih „povezanih“ firmi i pojedinaca. Ali jedna stvar je ostala nepromenjena od samog početka. Univerzalno rešenje, „džoker“ za svaki „nerešiv“ problem je da Gazda (tj moja malenkost) „zasuče“ rukave i zavuče se pod mašinu, popne na krov ili se zavuče u šaht, sedne u kola (autobus, voz, avion) i ode gde treba, kad treba, da uradi sve što treba… Sve ono što niko drugi ne može, neće ili ne zna… Jedino se na Gazdu ne odnose sva ona dragocena dostignuća sindikalne borbe i radnog zakonodavstva, a bogami – i neka druga pravila i običaji…

Jedna moja (nažalost bivša) koleginica je imala običaj da kaže: „Lako je tebi – ti radiš za sebe…“ To verovatno nije bilo naročito inteligentno reći (pogotovo nekom u čijoj firmi radite) – ali je bilo i ostalo čista istina. I zato neka to bude lekcija br. 2: Vama ništa ne sme da bude teško (ili nedostojno). Vi ste istovremeno i komandant parade, ali i portir, i šofer, fizikalac ili francuska sobarica… Vi ste sve ono što vam (bar u početku) nedostaje. Većina malih firmi je rasla tako što su vlasnici uspevali da neka „svoja“ zaduženja vremenom prenesu na nekog drugog… Stepen uspešnosti neke organizacije je u stepenu prenosa ovlašćenja, ali to je za neku drugu lekciju… Važno je da znate da su na početku sva ovlašćenja, sve odgovornosti, SAV TERET – na vama! Da bi ste uspeli da (pogotovo u početku) podnesete i izdržite sve to – mora vam biti djavolski stalo….


Da li je? Ako ste spremni na sve… NA BAŠ SVE? 
E, onda idemo dalje… 


( u sledećem nastavku: „Sve je protiv mene…“)

5 Responses

  1. Cyber Bosanka

    Citam i smjeskam se 🙂 Sve mi je super, ali ovo rjesenje za sve probleme – da Gazda zasuce rukave je GENJALNO. Toliko je istinito (ali mi isovremeno takva definicija nikad nije dosla do glave) da se evo smijem sama sebi i pokusavam se sjetiti svih (ili bar najznacajnijih) takvih momenata, neprospavanih noci i rada do besvijesti.

    Znas onaj vic kad privatnik kaze "Od kako sam provatnik spavam kao beba – svako malo se budim u snu i placem :))

    Da, sa nestrpljenjem ocekujem nastavak :))

  2. Pedya

    Nikad nisam zagazio u te tvoje privatničke vode, pa ovo čitam "gledajući sa strane", ali mi zbog toga nije ništa manje zanimljivo. Baš si ga lepo i pitko napisao. 😉 Mislim da savet "iz prve ruke" jednostavno nema alternativu…

    Za motivaciju si potpuno u pravu – to je najbitnija stvar. Kad budeš pisao knjigu, taj pojam slobodno boldiraj, kad god ga pomeneš. 😉 Možda se motivacija vremenom menja, ali uvek mora da postoji da bi čovek bio u stanju da se svakog dana bori s nekim problemima. Ne odnosi se to samo na privatni biznis, to se odnosi na sve što čovek čini u životu…

    I, da citiram Cyber Bosanku – "sa nestrpljenjem očekujem nastavak". 😉

  3. GocFonStrauss

    Prije svega bih da se zahvalim CyberBosanki sto je proslijedila link clanka na twitteru. Prvi dio je genijalan i radujem se sto ces nastaviti s pisanjem na ovu temu.

    Imao sam priliku sa svojim kolegama otvoriti studio – graficki i web dizajn, i motivacija koju smo imali prenijela se u biznis plan. On je zvijezda vodilja i glasi: "Sutra dolazimo na posao u 8. Kraj biznis plana." Kad na sve to dodash malo bosanskog pasjaluka "Nismo mi to uradili sto se mora, vec sto su rekli da se ne moze" imas hit 😀

    Nazalost, razlozi zbog kojih sam morao napustiti studio su u kategoriji "Visa sila" ali definitivno planiram opet u te vode. Nikad nisam bio sretniji i svjesniji rezultata rada.

    Pozdrav sega megasticni 😀

  4. Miodrag Ristic

    @Cyber Bosanka – ti se "smeškaš" a mene su bubrezi zaboleli koliko sam se smejao kad sam pročitao vic! Najgore što ima puno istine u njemu – ja sam vatreni protivnih "tabletica", ali krajem godine (tada nam je "super-sezona") jednostavnom moram da popustim, jer budem toliko umoran i pun adrenalina da ne mogu uopšte da spavam…

    @pedya – nezahvalno je nekome davati ovakav savet, ali meni se nekako čini da bi ti bio dobar "materijal"…I u pravu si, ja sam se potpuno isto ponašao i dok sam radio u "državnoj" firmi, tj. mnogo toga važi u "oba sveta". Čak i u onoj dalekoj "praistoriji" samoupravljanja – moglo se nešto postići ukoliko radiš više nego što si plaćen i ukoliko neko "značajan" može da se popne u hijeraarhiji preko tvojih ledja… Što kaže ona izreka: "ako postoji želja postoji i način…"

    @GocFonStrauss – ma, to je jedna zaraza! Kažu "ne bira čovek posao nego posao bira čoveka" Ironija je da sam ja zagriženi anarhista, bivši roker (a nikad ne možeš biti "bivši" roker), neko ko je uvek bio protiv svakog autoriteta – na kraju završio kao "gosn. Direktor." Ne da mi to nikada nije bila ambicija, nego mi ni na kraj pameti nije bilo… Ali kad osetiš to o čemu ti pričaš, tu ILUZIJU da su stvari pod tvojom kontrolom… Nema ti spasa!

  5. Anonymous

    Anarhija uvek i zauvek, samo sada u drugom odelu, radimo sistem iznutra, "Salt Lake City Punk" ko nije gledao nek pogleda obavezno, pozdrav svima sa Havaja od Shomija

Ostavite odgovor na Miodrag Ristic Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *