Tajna raznovrsne ishrane? Ili tajna bilo kakve druge ishrane? Kako i tajna bilo koje druge uspešne zablude (jer nam je izvesno sudbina da živimo u nekakvoj zabludi) je u tome da ne sumnjate u istinitost svoje. Jer sumnja je otrov veći od svih drugih. Ne mislim na onu konstruktivnu sumnju koja se brzo pretvori u vatreno traganje za istinom, jer ta na kraju STIGNE NEGDE. Mislim na onu jalovu i bolesnu praksu „osluškivanja“ šta drugii o nečem misle, i lutanja od nemila do nedraga.
Oko nemate vremena za istinu, batalite stvar. Ako nemate energije, pustite nek propadne. Čak i ako to što „propada“ ste vi sami. Što reko Lala: „bar nek se ne jedim mlogo“. Džaba vam se sekirati, ako niste spremni po tom konkretnom pitanju ništa da učinite.
Zato je meni ova gornja „tajna“ formula – sasvim dovoljna.
A vama?
Bojana
Interesantno. U principu, efekte moderne poljoprivrede i zagadjenja ne mozete izbeci, barem se drzite najbolje prakse…