Nisam pristalica teorija zavere (dobro, možda malo – kao i svi sa ovih prostora) , ali čak i ako prihvatim teoriju da se neke mnogo loše stvari diriguju spolja, da se namerno dovode na vlast nesposobni i/ili korumpirani, da se putem medija mase drže u zaglupljenoj pokornosti – ne mogu da prihvatim da je tu kontrolu moguće sprovesti na svim nivoima.

Konkretno – pada mi na pamet ona Indijska ideja o bankama za siromašne. Ne znam kolika je konkretna korist za državu, ali sam siguran da je ogromna za gradjane koji su tako našli rešenje za egzistenciju svoje porodice. Da li postoji još takvih ideja? Sigurno! Da li postoji iskrena i posvećena volja da se tim stvarima bavimo?

To vidimo i sami… Samo „šuplje“ priče

Nisam siguran da dobro razumem ideju Piratskog pokreta, ali mislim da se bazira na shvatanju da bi sve ono što koristi svima trebalo i da bude dostupno svima. Tako nekako. Logično, korist zajednice bi trebalo da je prioritet u odnosu na ličnu korist. Znači pare često samo smetaju i usporavaju progres. Ili ja tu nešto nisam dobro shvatio?

Moj drugar živi već desetak godina u Italiji. Ovde je radio kao medicinski tehničar u operacionoj sali, i jedva sastavljao kraj sa krajem. Tamo je registrovao privatnu agenciju (firmu, šta li) za pružanje medicinskih usluga sa srednjom školskom spremom. Previjanje, inekcije – i takve stvari. Dobio je poreski broj – i radi. Toliko uspešno, da je posle nekoliko godina uzeo kredit za stan… E sad – jesmo li mi toliko siromašni, ili su oni toliko bogati pa je to tamo izvodljivo – a kod nas nije? Ili je u BAŠ U TOME stvar? Znaš da radiš nešto? To neko hoće da plati? Pa radi čoveče, šta čekaš? Tako bi trebalo da se postavi PAMETNA država.

A naša samo PAMETUJE…

Ideje prodiru samo na jedan način: kada ih dovoljan broj ljudi usvoji. Ono-kao: „ja sam to isto mislio pre 100 godina, ali me niko nije razumeo…“ se prosto ne računa.

Ali ako svi kažu: „Ovi na vlasti i u opoziciju nemaju pojma…“ – Važi, O.K. – ali nedostaje kraj te rečenice. Šta bi ste vi radili kada bi bilo po vašem? Evo – recimo problem nezaposlenosti? Postoje li bolje ideje – ili nam je baš onako kako smo i zaslužili?

Možda zvuči utopijski, ali ova „interakcija“ nosi taj neki potencijal „zajedničke pameti“ koji demokratiji nedostaje. Demokratija se na kraju svodi na to da izabereš onog najupornijeg (kome je najviše stalo) da misli umesto tebe. Loša ideja!!! Pogotovo u situaciji kada su institucije toliko klimave da je RAZLOG zbog koga mu je stalo – vrlo problematičan…

Znači – ako mislite da je neka ideja dobra – kaži zašto to misliš. A ako mislite da joj nešto fali – hajde da je popravimo. I na kraju „ispečemo“ zajedno neku STVARNO DOBRU ideju.

Moglo bi da upali, zar ne?

(bar u teoriji)

Npr. kad bi oni bar na trenutak uspeli da ustanu iz ponižavajućeg i klečećeg položaja pred EU i da bar malo PROMOVIŠU domaće investicije – to bi već bio veliki korak napred i nada da može biti bolje.

U svakom slučaju, nadam se da će bar jedan(-a) od njih, prihvatiti da razmisli o tome, umesto razmišljnja kako da skine kajmak prodajući naše objekte mafijašima iz susednih država u kojima nismo nimalo dobrodošli.