Komentari na: Kad ja tamo, a ono – medjutim!

Od: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Fri, 18 Feb 2011 19:18:04 +0000

Ta reč (pohlepa) je vrlo zgodna za manipulaciju. U njoj se sažima sve ono dobro – i sve ono loše u tržišnoj ekonomiji. Ako prepustite sve pohlepi neko će se na kraju otrovati. Ili neće? To bi bio vrlo loš marketing zar ne? Pa opet – ako se dovoljno zaradi – mogu se kupiti mediji, inspekcije, sudovi… Onda možemo da (se) trujemo do mile volje? A opet – ako pohlepu potpuno stavimo u fioku – i zatrpamo je sa nekom SUPER-državom u kojoj će sa svih strana da vrebaju neki strašni i sitničavi zakoni, ogromne inspekcije, drakonske kazne – na kraju ćemo dobiti sistem u kome niko neće da rizikuje da radi bilo šta (osim nadziranja drugih). I šta onda kad se pohlepa sa tržišta preseli U DRŽAVU ? Čini mi se da tek onda imamo VELIKI problem.

Od: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Fri, 18 Feb 2011 19:01:10 +0000

Kao odgovor za Guru.

Ovo za profesionalne kupce (sa takvima pretežno radim) – zaista mislim. Mi smo odavno prestali da se pojavljujemo na tenderima (iz razloga koji si objasnio) ali zato uspešno radimo sa privatnim i STRANIM kompanijama. I to ne zato što smo „najpovoljniji“ u onom banalnom smislu, već zato što se trudimo da izgradimo veliku sliku (u kojoj je cena samo jedan „detaljčić“).

Generalno je kod nas problem što postoje dve paralelne ekonomije – jedna „prava“ tržišna, i ona druga – koja je smesa partijsko-kumovskih aranžmana i bog-te-pita kakvih dilova, gde se lavovski deo drušvenog bogatstva tretira kao neki ratni plen. Posebna nevolja je u tome što ova prva više ne može ovu drugu da nosi na ledjima… I sada se silom prilika sve meša i prerpliće tako da više ni bog ne može da raščivija šta je šta..

Od: Sanjin

Sanjin — Fri, 18 Feb 2011 15:24:43 +0000

Možda je rešenje u većim pravima ''Udruženja potrošača''. Naime, moj prijatelj se u Ljubljani loše proveo kada se ''slučajno'' pogrešno parkirao. Odmah je naišla neka grupa građana (penzionera) koja mu je na točkove stavila neko gvožđe blokiravši mu točkove i odmah su zvali policiju. Kada bi Udruženja potrošača to mogla da urade i u supermarketima to bi bilo sjajno. Ovako i kad pozovete tržišnu inspekciju uvek vam nekako ostane gorak ukus u ustima da su se oni već ''nekako dogovorili''. Potrošačko društvo, po meni ne dolazi od želje da se nekom vlada, već od pohlepe.

Od: Guru

Guru — Fri, 18 Feb 2011 13:56:29 +0000

@ Miodrag
Reklame su onakve kakav je budžet, nerijetko su i plod mašte gazdine žene pretočene u akciju u nekoj opskurnoj agenciji koja mora da radi bilo šta samo da opstane. To je deo tržišne privrede, nema to veze sa intelektualnim sposobnostima potrošača. U B2B je proces nabavke povezan i sa ciljevima kompanije, ponekada i sa moralom ljudi u nabavci, vlasnik jedne firme mi je jedared rekao da je B2B marketing odavno savladao, ponudi lovu onome ko ima uticaj u nabavci i uvijek dobija na tenderima. hehehe 😉
U suštini racionalni možemo da budemo u kognitivnoj fazi, kada dođe do konativne faze teško je biti racionalan. 😉
@ Mahlat
Istek roka u supermarketima je ogroman problem i čini mi se ponekad da to neće stati dok se neko ozbiljno ne otruje. Ja sam radio u maloprodaji i moram da kažem da to nije politika u METRO cash & carry i INTERMARCHE gde sam ja radio, ubijeđen sam da to nije politika nijedne kompanije već pokušaj ponekog karijeriste i uplašenog prodavca da prikrije svoj javašluk. To je stvarno ozbiljan problem i to treba prijaviti tržišnoj inspekciji kada se primijeti, mada nisam siguran da će to da riješi bilo šta kada bolje razmislim. Možda bojkot ili pisati na blogovima o tome, stvoriti pritisak javnosti?

Od: nenad nikodijevic

nenad nikodijevic — Fri, 18 Feb 2011 10:03:16 +0000

Zaglupljivanje ljudi koje se na različite načine zadnjih decenija sprovodi preko mass media ima kao krajnji cilj jednu stvar: potpunu kontrolu nad ljudima i njihovim životima. Vaše je samo da radite kao mašine, da živite kao mašine i trošite kao mašine a naše je da mislimo. Svetska elita pravi svet po principu 4 klase: Klasa filosofa (mislioca) -svrha kontrola i upravljanje svetom, klasa trgovaca ( bankara )- svrha stvaranje zavisnosti i robovlasničog odnosa prema četvrtoj klasi i akumulacija ogromnog bogatstva za filosofe, klasa vojna ( čuvari ) svrha čuvanje filosofa i bankara, i u pokornosti držanje četvrte klase i na kraju klasa robova ( radilice, potrošna roba) svrha raditi, raditi i samo raditi i trošiti, toršiti i trošiti.

Od: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Thu, 17 Feb 2011 21:31:19 +0000

Nisam mislio na „gradjane Romske nacionalnosti“ kako ih cinično nazivaju oni isti aktivisti i predstavnici odgovarajućeg mistarstva koji su im nedavno držali predavanje „Kako prepoznati bezbednu hranu iz kontejnera“… Mislio sam na onu Američku anti-kozumerističku sektu koja se tako hrani iz principa (nisam čuo da ih ima već i kod nas?) Ali kao što sama kažeš – mala je šansa da se kod nas pojave.. Nije da njihove ideje nebi pale na plodno tle, ali bi imali suviše oštru i brojnu konkurenciju…

Od: Mahlat

Mahlat — Thu, 17 Feb 2011 20:04:25 +0000

„Potrošači su glupi kao tocilo!“ Amin!

… i onih bolesnika koji se hrane iz kontejnera u koje supermarketi bacaju hranu kojoj je istekao zakonski rok“

Molim da mi se prevede – zašto si ljude koji se snabdevaju u kontejnerima nazvao bolesnicima i otkud ti ideja da supermarketi tamo bacaju hranu kojoj ističe rok?

U supermarketima nikada ne istekne rok, uvek se preštampa, videla svojim očima, od onog zamrznutog povrća prave rusku salatu, itd… Sve češće dobijam usmrdelo meso i imam nagon da ih gadjam i tako…

NO daj objašnjenje za ono “bolesnici“