Čitam dva puta tvoj komentar i ne mogu da verujem kako svaki put „okrzneš“ suštinu – a ne vidiš je. Milijarde jesu tu, ali to ne znači da sto ljudi u Srbiji treba da uzme po milijardu, već da par MILIONA ljudi može od toga pristojno da živi…

Kažeš moj posao nije ponikao na internetu – a ja sve vreme pokušavam da vam objasnim da je posao – POSAO, a internet samo alatka (ili mašina) za lakše i brže štancovanje para. Uporno pokušavate da pronadjete te nekakve „internet poslove“ kao da ovi „normalni“ smrde, ili šta već?

Sve mi se čini da vi čitate pogrešne knjige. Hoćete da saznate kako se prave pare – a čitate o SEO, ili nešto slično. To je kao kad bi hteo da programiraš daljinski za televizor, a umesto uputsvta uzmeš neku knjigu o poluprovodnicima (ima neke veze, ali ti neće baš mnogo pomoći). Sad će neko reći – „Dobro – ali nije moja profesija da pravim eksere. Ja sam školovan za IT…“ E, pa imam još jedno „otkrovenje“ – kad bi pare pravili smo ekonomisti (jer oni su školovani za pravljenje para?) ovaj svet bi bio vrlo siromašno i dosadno mesto. Profesija nema nikakve veze sa tim.

Kada sam se ’89 vratio iz Libije bio sam „stručnjak“ za relacione baze podataka (Cliper, D-base III+). Logično bi bilo da sam pokrenuo neku firmu za izradu programa za knjigovodstvo… Imesto toga, uložio sam par hiljada dolara u dizajn studio (kasnije u štampariju) iako mi je to do tada bio samo hobi. Zato što sam mislio da ću tako lakše i sigurnije zaraditi za život. Tek mnogo godina kasnije sam saznao da se to zove „razmišljanje izvan kutije“.

Izadjite iz kutije. Show me the money!

Pare dodju i prodju… Teško onom ko ne napravi NIŠTA DRUGO vredno truda. A CV sam video (na LinkedIN) . Impresivno.

Mene je sramota da stavim javno svoj CV zato što NISAM napravio pare. Živim, da.

Samo nemoj da čekaš da ti bilo ko – bilo šta obezbedi. Bojim se da ćeš se načekati.
Proporučujem onaj oprobani biznis plan:

„Sedi i radi!“

Ne može da omane.

Kad ne bih verovao da većina ljudi žele da ovo jednog dana bude „normalna zemlja“ otišao bih davno. Ali to ti je kao kad upadne crvena čarapa u veš mašinu sa belim vešom. Velike svinjarije prave MALI, često neprimetni ljudi. Ono najgore što uspeju da naprave je da se mi raspravljamo sami sa sobom, dok oni na miru „prave posao“.

A šansa je uvek u našim rukama…

Kao što sam rekao, moj jedini kontakt sa vama, Zorane, je bila jedna „konferencija“ gde sam stekao takav utisak. To je tamo izgledalo kao prepisivanje ranije razrađenih postupaka „PR gurua“ kojima ni na kraj pameti nije pomaganje ili unapređenje onih koji slušaju, već samo kao egoistična samopromocija. Da budem iskren, „konferencija“ je bila otvorena, što vas opravdava, a vaše kolege koji su govorili sa vama su bili čak i mnogo sramotniji.
Dakle, moji utisci i znanje o vašem radu su veoma skučeni, pa se unapred izvinjavam ako sam nešto pogrešno protumačio.
Međutim, svega ovoga sam se setio kada sam pročitao ovde naveden citat sa početka teksta: „tekst na temu ogromnog novca koji naša zemlja propušta da zaradi od Interneta“.
Ovo je karakterističan primer „mešanja baba i žaba“ i „zamućivanja“ koje realno ništa ne govori ili predlaže, već me je samo podsetilo na moje raspoloženje sa pomenute „konferencije“.
Niti se od Interneta zarađuje (I. je sredstvo a ne biznis, kako ovaj tekst to objašnjava) niti je ikome na kraj pameti da razmišlja kako „zemlja“ (država) da zaradi!? Čim vidim ovakvo pitanje, osećam veliku dozu neiskrenosti, na koju sam reagovao.

Ali dobro, treba naučiti plivati u svakoj vodi, to je ono što razlikuje uspešne od onih drugih.

Što se tiče Torbice, respect totalni za rad i trud na uvođenju poboljšanja u srpsko online poslovanje. Zahvaljući njemu, u ovoj zemlji su ljudi konačno čuli da osim krađe i kriminala postoji i neki drugi način da se zarade velike pare i to pošteno. Možda ljudi na vlasti jednog dana i shvate da moraju narodu da obezbede da nekako zarađuje, u suprotnom neće više imati koga da izrabljuju…