Komentari na: one-way-up-yours

Od: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Fri, 15 Jul 2011 06:16:14 +0000

Meni dosta pomaže kad vratim film malo unazad. Ne znam da li i ti imaš sličan problem – ponekad ne mogu da se setim da li sam nešto već čuo pre 5, 10, ili 20 godina. Čitao sam jednu knjigu (nije mi sad pri ruci, mislim da se zove „Politički spektakl“) u kojoj autor analizira tezu da se političke teme biraju upravo iz skupa „večitih problema“ oko kojih se mogu uzburkati strasti, i polarisati javnost – A DA SE NIŠTA KONKRETNO NE MORA PREDUZETI (jer su te teme oduvek tu, i zauvek će tu i ostati). Kad se nek tema malo „ubajati“ – samo se napravi neprimetan prelaz na neku novu (staru) temu, i igranka se nastavlja… Zato su tzv „nezavisni mediji“ ključna poluga manipulacije. Praktično – oligarhija je parazitski soj koji se hrani našom glupošću. Ako to prihvatiš kao istinu, imaš dve opcije – da im se pridružiš – ili da ih ignorišeš. Samo vratiš film 20 godina unazad i vidiš – jasno kao dan – da nisu mrdnuli malim prstom, a da to nije bilo motivisano ličnim (grupnim) interesima. Jedine (retke) konkretne stvari koje su ikada uradili bile su vezane za njihov opstanak na ( ili sticanje) vlasti. Čim je nešto gubilo tu vrstu značaja – automatski je nestajalo sa „agende“…

Javni interes – je mit.
.

Od: milja lukić

milja lukić — Thu, 14 Jul 2011 21:47:32 +0000

Svake nedelje rešavam da se od ponedeljka distanciram od novina, TV-a, svih vrsta vesti… ali ne uspevam. Ako ništa drugo, makar u autobusu slušam šta je ko od političara uradio ili nije uradio. A kad se sve sabere i oduzme, sve je to prazna priča. Pratiti našu politiku, pogotovo ekonomsku, to je za korice i srednje strane tabloida.
Stvarno, mnogo ljudi ne radi jer nema posla! A kad nema posla, nema ni budućnosti. Tu je početak priče, u našem slučaju nažalost i – kraj.

Od: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Thu, 14 Jul 2011 20:17:36 +0000

Kao odgovor za Exxx.

Što reče (kobajagi) Tito: „Živimo kao da će 100 godina biti mir, a pripremajmo se kao da će sutra početi rat.“ Ima i glupljih saveta, jeftinijih viskija, zdravijih hamburgera… Ali neke stvari su prosto – legendarne! (svidjalo se to nama ili ne)

Od: Exxx

Exxx — Thu, 14 Jul 2011 19:20:35 +0000

Dobra pitanja na kraju teksta i dobar zaključak. Treba gledati i razmišljati na duge staze…

Uh što me nervira ovaj spam cheker, uvek zaboravim da ga čekiram 😆

Od: Miodrag Ristić

Miodrag Ristić — Thu, 14 Jul 2011 12:56:22 +0000

Kao odgovor za drnch.

Mladi ljudi i treba da se bave elementarnim stvarima: zasnivanjem porodice, borbom za opstanak, i potragom za svojim mestom pod suncem. Maločas gledam jednog klinca u MUP-u – neka stoka je promenila naziv ulice u kojoj stanuje i sada njemu traže da promeni dokumente. Ali, pošto živi kod dede (kome je izgužvana lična karta sa grbom SFRJj na koricama) mora prvo deda da promeni svoju ličnu kartu… Klinac se snuždio, a meni došlo da mu kažem: „Momče, mlad si zdrav-prav, jednostavnije ti je da pokupiš prnje i odeš u TRI LEPE ODAVDE – NA VREME!!!“

što se regionalizacije tiče – nemam ja nikakav problem sa idejom kao takvom. Ono što meni „smrdi“ su akteri koji je realizuju, konkretni motivi i „situacija na terenu“. Zašto baš Dinki? Zašto baš sada, kad je sve stalo ili „prslo“? Ali – kao što rekoh – mogu svi zajedno da idu do djavola, gde su se evidentno i uputili. A to već definitivno nije moja stvar…

Od: drnch

drnch — Thu, 14 Jul 2011 09:49:54 +0000

Ovo nije prva a nadam se ni poslednja kriza. Nije ni nasa, globalna je… a mi samo zivimo svoje parce. Stvari se uvek nekako razrese i to je jedino cega nastojim da se drzim (mada, tesko mi ide). Stariji bi da analiziraju modele, takoreci, “do mata” a iskustvo, radno i zivotno, je otezavajuca okolnost za tu rabotu. Kao direktni akteri zivota koji nastojimo da analiziramo, duboko smo uvuceni i navuceni na more informacija, koje cine zavesu, od koje ne sagledamo jasno glavni tok i smer. Mladji ljudi se time mnogo manje bave. Umesto analize i izvodjenja zakljucaka, oni su u fazi sakupljanja utisaka. Njihov priorite je da traze dnevni posao i guraju ka prvim ostvarenjima (skuciti se makar kreditom, formirati porodicu uz pomoc bliskih, doziveti prva veca putovanja..). Na takve racuna korporativni biznis, motor i mehanizam realizacije globalnih kretanja. Kad sve pocnemo da sagledavamo beznadezno i konacno, vreme je da promenimo ugao i bacimo neka nova svetla na ljude, pojave i dogadjaje… ili bar smanjimo dozivljaj iz svog okostalog ugla. Mozda ta svetla nece biti tako fina i sarena kao sto bi zeleli, ali bez njih ce sve senke ostati na istim mestima, dok traju baterije. U pravu si, bolje je izmaci se malo. Regionalizacija je koncept koji, a priori, nije ni los ni dobar, vise je posledica i pokusaj da se napravi neki izlaz iz corsokaka. Da se prodrma i razmontira infrastruktura, koja je postala trula i rasipnicka a preglomazna je za popravku u sopstvenoj reziji. Za reformu tolikog sistema potrebna je cvrsta ishodisna ideja i vezivni mehanizam realizacije. Drzave se reformisu bazi ideologija, religijskih koncepata, nacionalnih ili ekonomskih projekata.. Mi to nemamo i “tesko da cemo ih i steci” (parafraza J.Stulic). Svaku od tih mogucnosti je u kratkom periodu devalvirana. Regionalizacija je tek pokusaj da se cilj priblizi ljudima, da se dovede u njihov kraj i ucini dostupnijim. Nekima ce to pomoci, nekima i nece… da vidimo…

Od: Borsky

Borsky — Wed, 13 Jul 2011 22:15:00 +0000

prstićem – do istine …

Od: miodrag ristić

miodrag ristić — Wed, 13 Jul 2011 21:10:38 +0000

Kao odgovor za Borsky.

Bilo kako bilo – diže se ponosno „prstić“ sa Ade, a ko ga je kome pokazao – samo naslućujemo…

Od: Borsky

Borsky — Wed, 13 Jul 2011 20:19:43 +0000

Nešto slično sam pisao u par navrata ali i u mom poslednjem tekstu. To je to:

„Od nas samih sve zavisi. A baksuze prepustite jedne drugima.

Bolje nisu ni zaslužili“

Od: miodrag risti'

miodrag risti' — Wed, 13 Jul 2011 19:02:59 +0000

Ne možemo (i ne smemo) da zatvaramo oči – ali ne treba ni da se „primamo“ na gluposti. Odgovor na tvoje pitanje postaje znatno jednostavniji ako zamisliš svoje dete kao nekoga ko ne zavisi od ničije dobre volje, nepotizma, ili „objektivnih okolnosti“. Ako je samo cilj da dobije diplomu koja će mu omogućiti neko sigurno (budžetsko) uhlebljenje – piši propalo! Ne ovde – svuda u svetu je to ideja koja je „pukla“. I mnogo ozbiljnije države pucaju k’o lubenice! Nema više „sigurnosti“ osim one koju si sposoban sam da stvoriš.