Nije meni ni bila namera da nekom razbijam iluzije ili (ne daj bože) solim pamet. Samo sam želeo da pomognem dragim likovima poput Hane da malo razveju maglu koja ih ponekad vodi u depresiju, za koju uopšte nema mesta. A magle ima dosta – ponekad mi to sve liči na onu staru mafijašku poslovicu: „ko ne zna priča – ko zna ćuti!“ Ali, što reče Čerčil: „niko ne može da laže sve ljude – sve vreme“, pa će tako maske brzo pasti i svi će shvatiti da su pitanje „popularnosti“ (tj. vidljivosti na raznim mrežama) – i pitanje komercijalne isplativosti – dve RAZLIČITE STVARI (koje mogu – ali i ČESTO i ne moraju da se poklapaju).

Meni dodje ponekad žao ljudi koji će od silne „popularnosti“ zaraditi samo bolove u vratu i artritis od besomučnog tvitovanja, lajkovanja, i šta-god… No dobro – gube ljudi vreme i na gluplje stvari…

Meni ovaj Eniacov tekst nije delovao kao tekst nekog ko je profitirao od Interneta http://www.eniax.net/drustvo/ocekivao-sam-vise-od-tebe-srbijo/

Da se razumemo, Internet je fascinantna i sjajna stvar, ali samo Internet nije dovoljan. Mislim da ste obojica, i Miloje i Miodrag u pravu: važno je da budete prepoznatljivi (i) na društvenim mrežama, ali je takođe važno obezbediti realne preduslove za održanje biznisa.

„ako se „internet zajednica“ isključivo druži medju sobom i gadi spoljnog sveta, upada u jednu veliku i opasnu zamku.“

Ovo je najbolja konstantacija stanja Internet zajednice koju sam mnogo puta primetio i primecujem. Izjave poput „amunizitet prema oglašavanju“, „ovo je drugačije nije kao offline biznis“, „offline biznis/trgovina…“ samo pokazuju gotovo detinjastu fasciniranost tehnologijom kao magičnim štapićem. Nešto o tome da tehnologija nije magični štapić pisah pre par godina: http://www.sasajovanovic.com/work/clanci/m-agicni-stapic/

U svakom slučaju, biznis je BIZNIS bez obzira u kom se obliku odvija. Rezultat biznisa je uvek NOVAC, u plusu ili minusu. A on je itekako realan.

Upravo tako – to je odprilike isto kao sa knjigama tipa „Kako uspeti u biznisu“ treba ih sve pročitati – da bi smo naučili koje recepte TREBA DA IZBEGAVAMO. Pekare su super posao? Naravno! Dok ih je manje od 1000 po kvadratnom kilometru… Svaki „recept“ koji vam neko nudi – odmah okačite mačku o rep, ako ne umete da čitate izmedju redova i mislite svojom glavom. Srećem ja 20 godina razne imitatore, ali retko kog sam dobro upoznao.

Nisam imao kad.

Uzmimo na primer blog. Agregatori ga obično prihvataju posle tri meseca kontinuiranog pisanja. Zato je i redosled u našem slučaju logičan: blog, Twitter, FB, APR 🙂

srdačno
IA

Inače, nedavno sam tražio informaciju o jednoj „znamenitoj“ marketing agenciji sa twittera i ustanovio da je nema ni u APR-u, ni na sajtu Narodne Banke. Kako onda prave pare? Predpostavljam – u mašti !

I u Srbiji ima dovoljno primera da su ljudi izgradivši snažno i prepoznatljivo prisustvo na društvenim medijima (prvenstveno na blogovima) od toga sebi napravili posao, preciznije rečeno bili primećeni i prepoznati kao stručni pa od toga i profitirali.

Najbolji primeri su
Dragan Varagić
http://www.draganvaragic.com/
Dragana Đermanović
http://www.draganadjermanovic.com/
Nebojša Radović
http://www.eniax.net/

Mislim da sam te dobro razumeo. Čupava vremena, a i podneblje nam je „specifično“. Pokušao sam da ti sugerišem da spojiš na neki način obe energije u jednu logičnu celinu. A tvoj novčanik će ti dati sve ostale odgovore. Samo hrabro! Ako mi propadnemo – ko će preživeti?

Elem, skontala sam šta govoriš i slažem se sa tobom, čak šta više i sama isto mislim. Moj konkretan problem je što ovo što ja konkretno radim trenutno uzima puno energije a donosi jako malo novca. Okruženje i sve ostalo nisu opravdanja, znam, ali ja polako gubim vjeru u to da mogu više izvući iz svega. Ne znam više izvući iz svega. Internet sam tu iskoristila dosta ali opet je nedovoljno. Zato sam rekla da mi treba mendažer, ne da naplati moj blogerski status nego da me usmjeri, nauči. A to ne mora imati nikakve veze sa blogom, društvenim mrežama ili bilo čim online. Bilo kakav posao od kojeg mogu živjeti normalno, a to je kod mene više nego skromno – za to mi treba 🙂