Posao, novac, internet…

Miodrag Ristić

M.R.

You may also like...

28 Responses

  1. Guru kaže:

    Pre neki dan se Milko iznenadio što sam te svrstao u top of the pops preduzetnika, rame uz rame sa Henry Fordom. E ovaj post objašnjava zašto sam to uradio. Odličan post. 😉

  2. Deda kaže:

    Mi malo stariji znamo raspored i cvrsto stojimo na zemlji…
    Ovi malo mladji nemaju strpljenja da procitaju tvoj post a kamoli da razmisljaju na ovaj nacin. Ukoliko se konektuju, odmah misle da ce da se nafatiraju… 🙁

  3. LadyLiliKay kaže:

    Ovi malo mlađi imaju strpljenja da pročitaju post. Dopada mi se 🙂

  4. jungle queen kaže:

    Kad se uozbiljim, sigurno ću da se vratim na tvoj tekst. Do tada mogu samo da ga ritvitujem 🙂

  5. Obično ne pišem kratke komentare, ali ovde je sve potpuno jasno i tačno. Samoodrživi Internet posao je još uvek kod nas prisutan „u tragovima“.

    • Neću da budem maliciozan – ali tako si se lepo „namestio“: Kod nas je trenutno SVAKI ozbiljan posao prisutan u… Ali sad kad rekonstruišemo vladu siguran sam da će sve naglo da krene u… Negde. A možda i neće? Al’ samo nek smo mi živi i zdravi. Ili, da se bar ne nerviramo. Mnogo.

  6. Milko kaže:

    „Vazduh, vazduh, vazduh“

    ABBA.

  7. Post je super, to je već rečeno, ali linkovanje me je oduševilo i tek tada post postaje prava stvar. Svaka čast!

    • Hvala, hvala. Što sam pameeetan! A tek što sa skroooman! Bez šale – da nisam malo preterao? Bilo bi mi žao ako bi me na primer Hana shvatila pogrešno. Ovaj tekst je zapravo reakcija ne neke njene dileme, i pokušao sam da njoj (i mnogima koji sebi sigurno postavljaju ta ista pitanja) kažem da je na dobrom putu – ali da za neke stvari jednostavno treba malo vremena. „Hoću sad – i hoću sve“ – pa, da nema te energije nigde ne bismo ni stigli. Zato i verujem da ona hoće…

  8. ivan kaže:

    Neuspeh stvari u Srbiji je često vezan za nepoznavanje materije u kojoj određena osoba pokušava da pliva.

    Prva stvar je da ga upoznamo i počenemo da Internet pišemo velikim slovom. Ako smo ga upoznali. Zašto velikim slovom? Jer postoji samo jedan Internet pa je ime „vlastita imenica“, jer smo ga upoznali i možemo da budemo sa njim na Ti, i gradi se odmah neki prisniji odnos.

    Drugo, slažem se da je za „Internet biznis“ potreban novac, međutim tu dolazimo do situacije da naši ljudi često mešaju babe i žabe zbog jednog jednostavnog nerazumevanja.

    Internet može biti biznis. I Internet može biti platforma. Ko proba da implementira oba u jedno može veoma lako odlutati.

    Internet biznis znamo šta je ali ako imaš realni „offline biznis“ moraš implementirati Internet kao platformu, ne kao još jedan biznis jer će ti ugroziti postojeći i neće doneti rezultate. Još bolje možemo definisati i pojasniti ovo kroz posmatranje „da li je proizvod opipljiv ili nije?“

    Ako je opipljiv, implementiraj Internet kao platformu. Ako nije opipljiv implementiraj ga kao biznis.

    • Vrlo bih rado polemisao sa tobom da si ostavio neki link, ili primer bilo koje vrste za „srpski internet biznis“ koji ne odgovara onoj slici koju sam dao u postu (jer ako sam dobro razumeo ti misliš da moja slika nije potpuno verodostojna?) Opipljiv ili neopipliv – proizvod neko ili nešto pravi, reklamira, isporučuje, naplaćuje… Ne postoji on-line busines u zaključanoj šupi (samo da serveri ne pokisnu). Juče sam sreo Miloša Petrovića na Sajmu turizma, čovek započinje sa nekom vrstom portala za Spa centre, zasukao je rukave i obilazi potencijalne klijente. Mislim da je to zdrav i realan pristup – koji obećava neki rezultat. Možda je mogao to isto da radi i preko twittera ili facebooka? Nek veruje ko hoće da veruje – ali ako se „internet zajednica“ isključivo druži medju sobom i gadi spoljnog sveta, upada u jednu veliku i opasnu zamku.

      Ipak, koliko te poznajem, mislim da to što imaš svoj san ne znači da veruješ u bajke. I to je dobra stvar za sve nas. Ljudi sa energijom i vizijom će na kraju ostvarite neke stvari koje danas postoje samo u mašti, ali – što reče jedan od profesora koje sam slušao u Belgiji – „U razvoju biznisa nema preskakanja stepenica!“

      Pitaj Džobsa, Gejtsa, Cukerberga, Čada Harlija – pitaj koga hoćeš…

      • „ako se „internet zajednica“ isključivo druži medju sobom i gadi spoljnog sveta, upada u jednu veliku i opasnu zamku.“

        Ovo je najbolja konstantacija stanja Internet zajednice koju sam mnogo puta primetio i primecujem. Izjave poput „amunizitet prema oglašavanju“, „ovo je drugačije nije kao offline biznis“, „offline biznis/trgovina…“ samo pokazuju gotovo detinjastu fasciniranost tehnologijom kao magičnim štapićem. Nešto o tome da tehnologija nije magični štapić pisah pre par godina: http://www.sasajovanovic.com/work/clanci/m-agicni-stapic/

        U svakom slučaju, biznis je BIZNIS bez obzira u kom se obliku odvija. Rezultat biznisa je uvek NOVAC, u plusu ili minusu. A on je itekako realan.

  9. Cyber Bosanka kaže:

    Uuuu, šta se nafatalo komentara od kako sam pročitala post!

    Elem, skontala sam šta govoriš i slažem se sa tobom, čak šta više i sama isto mislim. Moj konkretan problem je što ovo što ja konkretno radim trenutno uzima puno energije a donosi jako malo novca. Okruženje i sve ostalo nisu opravdanja, znam, ali ja polako gubim vjeru u to da mogu više izvući iz svega. Ne znam više izvući iz svega. Internet sam tu iskoristila dosta ali opet je nedovoljno. Zato sam rekla da mi treba mendažer, ne da naplati moj blogerski status nego da me usmjeri, nauči. A to ne mora imati nikakve veze sa blogom, društvenim mrežama ili bilo čim online. Bilo kakav posao od kojeg mogu živjeti normalno, a to je kod mene više nego skromno – za to mi treba 🙂

    • Mislim da sam te dobro razumeo. Čupava vremena, a i podneblje nam je „specifično“. Pokušao sam da ti sugerišem da spojiš na neki način obe energije u jednu logičnu celinu. A tvoj novčanik će ti dati sve ostale odgovore. Samo hrabro! Ako mi propadnemo – ko će preživeti?

  10. Internet agencija kaže:

    Izvini ali jako ali bas JAKO grešiš

    I u Srbiji ima dovoljno primera da su ljudi izgradivši snažno i prepoznatljivo prisustvo na društvenim medijima (prvenstveno na blogovima) od toga sebi napravili posao, preciznije rečeno bili primećeni i prepoznati kao stručni pa od toga i profitirali.

    Najbolji primeri su
    Dragan Varagić
    http://www.draganvaragic.com/
    Dragana Đermanović
    http://www.draganadjermanovic.com/
    Nebojša Radović
    http://www.eniax.net/

    • Meni ovaj Eniacov tekst nije delovao kao tekst nekog ko je profitirao od Interneta http://www.eniax.net/drustvo/ocekivao-sam-vise-od-tebe-srbijo/

      Da se razumemo, Internet je fascinantna i sjajna stvar, ali samo Internet nije dovoljan. Mislim da ste obojica, i Miloje i Miodrag u pravu: važno je da budete prepoznatljivi (i) na društvenim mrežama, ali je takođe važno obezbediti realne preduslove za održanje biznisa.

      • Nije meni ni bila namera da nekom razbijam iluzije ili (ne daj bože) solim pamet. Samo sam želeo da pomognem dragim likovima poput Hane da malo razveju maglu koja ih ponekad vodi u depresiju, za koju uopšte nema mesta. A magle ima dosta – ponekad mi to sve liči na onu staru mafijašku poslovicu: „ko ne zna priča – ko zna ćuti!“ Ali, što reče Čerčil: „niko ne može da laže sve ljude – sve vreme“, pa će tako maske brzo pasti i svi će shvatiti da su pitanje „popularnosti“ (tj. vidljivosti na raznim mrežama) – i pitanje komercijalne isplativosti – dve RAZLIČITE STVARI (koje mogu – ali i ČESTO i ne moraju da se poklapaju).

        Meni dodje ponekad žao ljudi koji će od silne „popularnosti“ zaraditi samo bolove u vratu i artritis od besomučnog tvitovanja, lajkovanja, i šta-god… No dobro – gube ljudi vreme i na gluplje stvari…

  11. Možda ste primetili da mi se svi pomenuti nalaze u blog-rolu? Ali to zapravo nema nikave veze sa onim o čemu sam pričao. Svi ljudi koje pominjete uticaj su ostvarili zbog nekih kvaliteta koji su „off-line“ valorizovani (i nadam se unovčeni). Paradoks na koji sam želeo da ukažem je da za dobar „virtuelni posao“ morate stajati sa obe noge čvrsto na zemlji.

    Inače, nedavno sam tražio informaciju o jednoj „znamenitoj“ marketing agenciji sa twittera i ustanovio da je nema ni u APR-u, ni na sajtu Narodne Banke. Kako onda prave pare? Predpostavljam – u mašti !

  12. Internet agencija kaže:

    Da bi se pravio novac an internetu prvo treba da postanete, hajde da iskoristimo tvoz termin „znameniti“ (posećeni, citirani, lajkovani, …)
    To naravno ne znači da znanje i iskustvo ne postoje, samo treba učiniti da postanu vidljivi.

    Uzmimo na primer blog. Agregatori ga obično prihvataju posle tri meseca kontinuiranog pisanja. Zato je i redosled u našem slučaju logičan: blog, Twitter, FB, APR 🙂

    srdačno
    IA

  13. Dejan Nikolic kaže:

    Ova rasprava realno ne bi trebala da postoji. Mnogi primeri dokazuju i jedno i drugo što znači da se međusobno ne isključuju tj, da zavisno od onoga što radiš biraš i pristup.

    • Upravo tako – to je odprilike isto kao sa knjigama tipa „Kako uspeti u biznisu“ treba ih sve pročitati – da bi smo naučili koje recepte TREBA DA IZBEGAVAMO. Pekare su super posao? Naravno! Dok ih je manje od 1000 po kvadratnom kilometru… Svaki „recept“ koji vam neko nudi – odmah okačite mačku o rep, ako ne umete da čitate izmedju redova i mislite svojom glavom. Srećem ja 20 godina razne imitatore, ali retko kog sam dobro upoznao.

      Nisam imao kad.

  1. 25. februara 2011.

    Koristan RT @detozin: Nego, kad već pričamo o poslu: "Posao, novac, internet…" http://bit.ly/gD84nD (post)

  2. 25. februara 2011.

    […] detozin Vreme je za budjenje. Snovi se uz veliku energiju mogu pretvoriti u javu  samo koračajući pravim putem ne krećući od kraja prema početku nego obrnuto.  Posao, novac, internet… […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Neophodno