Marketing i škembići u saftu

skembici

Maločas neko nešto reče, i ja se setih jedne davne priče. Prve priče na temu marketinga koju sam ikada čuo…

Priču sam čuo, a i dešava se krajem osamdesetih. Sedimo u čajnoj kuhinji čuvenog studija „Aquarius“ Laza Ristovski, Hašim Hučuk, Ratko Ostojić, moja malenkost, i još jedan ili dvojica anonimusa. Pijemo neku dobru rakiju koju je Hašim doneo iz zavičaja (svi sem Laze koji pije čaj), a Ratko priča anegdotu o Neši Japancu koji je tih godina bio živa legenda među studijskim muzičarima:

– Radimo ti tako ja i Japanac desetak dana od jutra do mraka, po dvadeset-trideset sati u cugu. Bilo je to pred neki „Mesam“, ili tako neki festival… Ma, radim dok ne padnem u nesvest, samo odem gore (u potkrovlju te zgrade na Slaviji je bio i mali stančić o kome sigurno postoji još 1001 priča), odspavam dva-tri sata – pa udri dalje… A Neša me sve vreme „truje“ nekom glupom pričom o – kavurmi. Kao, postoji neka zabačena kafanica sa dva stola, negde na nekoj pijaci, gde prave NEVIĐENU kavurmu. Ili škembiće? I truje on mene tako, sve mu voda ide na usta. Šta god naručimo od hrane nije „ni prineti“ njegovim škembićima. Pa sve: „moraš gazda da probaš, obavezno da te odvedem, čim završimo ovo…“ I na kraju se primim. Počnem i ja da maštam kako ću da jednog dana, čim izađem iz ovog podruma, da sednem u makinu (Ratko je vozio ganc-novog BMW-a najviše klase), i odem sa Japancem na te legendardne škembiće. I kako će to da bude nešto stvarno spektakularno…

I dođe taj dan.

Sedim ja tamo, gledam u onu prljavu limenu pepeljaru, pocepan karirani stoljnjak, okrnjen tanjir, sa onim smrdljivim govnetom. I sve nešto mislim. Nije njegov marketing bio toliko dobar, koliko…

…koliko je moj život sjeban.

.

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Save

Too good to be true…

sheikh_lotfollah_1200Recimo da sam baš sad, u ovom konkretnom sekundu, u nekom nestvarnom i neviđenom raspoloženju da vam, potpuno besplatno, pružim svoj maksimum. Da vam, tek tako, odam najveću tajnu koju znam. Istinu Nad Istinama.

Ne verujete?

E, u tome je vaš problem. Zapravo – NAŠ problem – jer niko na svetu ne veruje da su ogovori na najteža pitanja tu, na dohvat ruke.  Tačnije, oni koji bi možda i poverovali u to su najčešće neke jadne sumanute dileje, pa ionako neće shvatiti ostatak poruke. Inteligentni su po pravilu sumnjičavi. Nesigurni. Moraju malo da sačekaju. Da provere. Na sopstvenoj koži. Makar na tu proveru straćili pola života…

Čuo sam od jednog prijatelja izreku, liči na stih iz neke Iranske srednjevekovne pesme: „Gde bi čovjeku kraj bio, samo kad bi znao… Da ga je Bog pogledao.“

Najbolji trenuci u našim životima verovatno ne prođu nezapaženi, ali većinom prođu neiskorišteni. Ne znajući da je „to-to“, onaj jedinstveni trenutak u kome se susrećemo sa svojom sudbinom, puštamo ga da prođe. I od tada, pa nadalje, zauvek ga gledamo na „ponovljenom snimku“. Nebitno da li sa kajanjem, ili bez njega, ali uvek sa neumoljivim saznanjem da neće biti druge šanse. Ili da ćemo je, čak i ako je bude, skoro izvesno, prokockati kao i prethodnu.

Eto – saznali ste. A niste ništa saznali.

I dalje mislite da nešto tek treba da naučite? Da treba da se steknu neki uslovi? Država-duradi? Još samo da sačekate neki bezvezni događaj, neki datum, neki ponedeljak, sledeći septembar, ili povratak ujke iz Amerike? Ne, nije poenta u prokrastinaciji – već u svesti da je svaki sekund vašeg života – raskrsnica.

Ako baš uvek na raskrsnici čekate zeleno svetlo, pratite mape i putokaze, slušate turističke vodiče, ili uvek idete tamo gde i svi ostali – skoro je sigurno da nikada nećete stići nigde.

Ili bar ne na neko mesto na koje vredi stići.

Save

Save

Save

#partijskadrzava

#partijskadrzava

#partijskadrzava odnosno haš-teg „Partijska država“ je serija tvitova kojima sam zabavljao sebe i društvo sa tvitera u septembru i oktobru 2011. U međuvremenu oni koji su se tada mrštili –  sada bi mogli da se malo nasmeju.  Makar i kiselo.  Ali cenim da se  sem toga, ništa drugo nije promenilo

🙂

#partijskadrzava je kad pozicija i opozicija duvaju u istu tikvu. A glasači? I oni mogu da ga duvaju….

.

#partijskadrzava ima pastoralne institucije: na vratima piše VUCI, kroz vrata ulaze OVCE, a unutra ČOBANI sviraju k…u

.

#partijskadrzava nema problema sa školstvom. i obrazovanjem. I majmuna možeš da naučiš kad da digne ruku.

.

#partijskadrzava tretira patriotizam kao prezervativ. Navlači ga po potrebi

.

Nastavi sa čitanjem #partijskadrzava

Skrivena značenja

U čemu je razlika između bede i siromaštva?

Na prvi pogled su sinonimi, ali izgleda se ipak radi o jednom od onih skrivenih značenja koja se kriju u jeziku.

Siromah, ili siromašak je čovek koji je čak i ako ne poseduje ništa u materijalnom smislu, ipak uspeo da sačuva bar trunku ponosa i ljudskog dostojanstva. Muči se, bori, propada i zlopati – ali niti traži milostinju i samilost, niti ih dobrovoljno prihvata…

Nasuprot njemu – bednik ni ne mora da bude u materijalnoj oskudici, iako se na to navodno siromaštvo i druge nesrećne „okolnosti“ često poziva, pokušavajući da tako opravda svoje nečasno ponašanje. Spisak je poduži, a kombinacije beskrajne: izdaja, prostitucija, poltronstvo, dvoličnost, beskičmenjaštvo, prevrtljivost, nezasitost, sebičnost, lažljivost…

Beda je zato pre alibi za odustajanje od teškog i trnovitog puta ljudskosti, nego realan sticaj okolnost. Bednika zapravo ni ne možeš dodatno poniziti – jer je on unapred pristao, i pred samim sobom opravdao svako poniženje.

Živ, zdrav, i off-line…

virtualno-samoubistvo

U trenutku lucidne agresije, moj pametni telefon se pretvorio u ružnu fleku, zapravo udubljenje na zidu dnevne sobe. Oni koji me lično poznaju će biti vrlo iznenađeni tom činjenicom, jer u principu spadam u onu kategoriju: „ni mrava ne bi zgazio“. Istina… Ali  mrav mi ništa nažao nije učinio…

Zahvaljujući ranije aktiviranoj usluzi – svi telefonski pozivi se i dalje uredno preusmeravaju na moj office. Ali samo u radno vreme. Na sreću, ta usluga ne pokriva i SMS-ove. Pogotovo ne one dosadne notifikacije o raznim lajkovima, šerovima, direktnim porukama, ili komentarima na ranije postove i fotografije. Što, sve zajedno, znači da sam  u tehnološko-komunikacionom smislu, skoro pa…

Mrtav!

Nastavi sa čitanjem Živ, zdrav, i off-line…

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...