Detozin

Gerila marketing? Mnogi misle da je to ono kad neka vickasta zubarica časti klince da flomasterom napišu na zidu svih telefonskih govornica na železničkoj stanici „Vadjenje zuba – 334-67..“… Naravno – najbolje ideje su one najjednostavnije, ali kada se dvadesetak godina bavite ovim sportom to vas može odvesti vrlo daleko…

O jednoj takvoj „komplikovanoj“ akciji sam hteo nešto da vam ispičam. Ponekad je teže neku ideju objasniti nego je osmisliti i sprovesti u delo, a ovo je upravo jedna takva. Na prvi pogled ne izgleda naročito komplikovano: odštampali smo nekoliko stotina reklamnih lepeza. Na jednoj strani je MiFiMi reklama (sa karakterističnom Pedynom ilustracijom i tekstom u istom stilu). Na drugoj strani je GreenDesign, a na trećoj Deto. Naravno ni jedna lepeza nema tri strane, ali mi iz Deto d.o.o. obožavamo tu vrstu problema…

Ipak, ono što je STVARNO specifično u ovoj akciji je način na koji je osmišljena i sprovedena. U potpunosti je nastala na Tviteru, akteri se nikada lično nisu sreli, nemaju nikakav ugovor, i nikada nisu pre saradjivali medjusobno. U toku ležerne komunikacije izmedju moje malenkosti (na tviteru @detozin) i Milana Veljkovića (na tviteru @juzhnjak), dok smo se šalili kako moje reklamne lepeze predstavljaju „ozbiljnu konkurenciju“ njegovim štedljivim sistemima za klimatizaciju – rodila se ideja o zajedničkoj promociji. Pet minuta kasnije, ja u priču ubacujem @1zverko  pošto mi se učinilo da njegova firma ima više veze sa konceptom (zelena energija + zeleni dizajn), a Deto d.o.o. sam smestio na etiketu kao „izvodjač radova“ (tj. zelena štamparija). U stvari – tada mi se rodila ideja da u celu priču uključimo što više ljudi, po sistemu „The more The merier“… Sve uz džentlmenski sporazum: „ja štampam + vi rasturate + svi zajedno promovišemo (jedni druge)…“

E, tu dolazimo do filozofije… Odnosno do pitanja:

Ko je ovde lud?

Uobičajena poslovna doktrina (i tzv „zdrav razum“) nameću brojna pitanja u stilu: „Ko to sve plaća?“- ili malo stručnije: „Kako izračunati pojedinačni ROI? (return on investment)“ – ili još komplikovanije: „Kako je izbalansiran rizik?“ Zapravo većina „normalnih biznismena“ će ovakav koncept već u startu odbaciti kao čistu glupost, pa se sva ta pitanja neće ni postavljati. Pogotovo ako im je u celoj ideji namenjena uloga onoga ko treba „da povuče“ celu stvar. Svi mi koji se bavimo nekim privatnim poslom moramo istovremeno da imamo sposobnost prognoze i vizuelizacije (kreativnu maštu) – ali i osećaj za surovu realnost, što se na kraju krajeva svodi na praćenje stanja u sopstvenom novčaniku… Ako je ono prvo – balon pun toplog vazduha, ovo drugo je gondola sa balastom, ako ne i lenger zakačen za zemlju. Zato se većina dobrih ideja nikada ne realizuje. Jednostavno – rizici su preveliki, ili su okolnosti suviše komplikovane i nejasne. Pogotovo u krizna vremena – svi se drže neke proverene rutine, razmišljaju rigidno i strogo po onoj narodnoj „plati pa se klati…“

Mogao bih sada da lamentiram nad sudbinom planetarne ekonomije, i da u celu ovu priču uključim i pokret „okupirajmo Vol Strit“ ili „Piratsku Partiju“ (uz veliki pozdrav za @Miss_Cybernaut i drugove). Da kažem kako je sav taj ekonomski formalizam koji nas sve steže i guši, zapravo relikt iz nekih davno prošlih vremena, i kako je sve to u strašnom neskladu sa novom free-ekonomijom koja nas čeka iza ćoška.

Ali iako verujem da je dobar posao nešto kao poezija – ne mislim da biznismen novog doba treba da bude MAHNITI pesnik. Pa ipak – ne sme da bude ni dosadni knjigovodja. Kontrola je neophodna, ali da li je moguće i potrebno baš sve kontrolisati?

Ima li nekog sistema u haosu?

Alegorija broj jedan: Imao sam kolegu koji je vodio prilično veliku firmu prateći potrošnju samo jedne, pažljivo izabrane pozicije repromaterijala. Mogao je nepogrešivo da zna da li se i koliko čega proizvodi, koje ostale sirovine treba da naručuje i koliko, da li postoje neki problemi u organizaciji… Sve to bez Excela, papirologije, predradnika i poentera… Samo brojeći šrafove u nekoj tegli.

Alegorija broj dva: Kažu da zmije, žabe i bube izlaze iz zemlje pre katastrofalnih zemljotresa. Niko ne zna zašto (postoji gomila nepotvrdjenih teorija) ali ako vidim stampedo gmizavaca i insekata ispred kuće neću ići na Vikipediju da se raspitam – već ću bežati napolje koliko me noge nose.

Poenta alegorija: Moramo da naučimo da pratimo signale kako racionalne, tako i one koji to bar naizgled nisu. Ako volite da to nazovete intuicijom – ja nemam ništa protiv, a dopuštam i da je to i obična staromodna logika sa malom falinkom…

Zašto verujem da su @1zverko i @juzhnjak dobro poslovno društvo, i da će cela ova priča daleko prevazići neki prosti kupo-prodajni odnos? Pogledajte količinu energije koji ova dvojica ulažu u svoje poslove. Kako se to meri? Ili strast koju možete da naslutite iza svakog tvita koji pošalju, ili iza dizajna njihovih sajtova? Kako i koliko možete da platite takve ljude da rade nešto za vas? Mislim da nema tih para…

To je ono na čemu „stara ekonomija“ pada. Sa najboljim ljudima možete (i treba) napraviti ugovor, ali potrebni su nam novi poslovni modeli. Poslovni modeli koji svima pružaju motivaciju i priliku da se razmašu. Uz @ptiki-jevu pomoć ćemo uskoro pokušati da na GreenDesign platformi pravno formulišemo jednu takvu novu kooperaciju kreativnih ljudi. Ali otom-potom (u nekom sledećem nastavku)…  Da nemate i vi neku sličnu ideju koja može da mobiliše ljude u zajedničkom interesu?

Umalo da zaboravim… A da vam ne treba možda dobra i ekonomična klimatizacija? Ili neki originalan a povoljan dizajn?

Ili besplatna lepeza?

…

East Weekend Fest 2012, 15. maj 2012. by rtvbor

p.s. U ponedeljak sva trojica gostujemo kod @DucaDubravka na Radio Beogradu. Pričamo o biznisu, tviteru, svemu i svačemu. Puštamo dobru muziku i čitamo vaše tvitove direktno u program. Hash tag: #vzajedno
p.p.s  Ponedeljak je 21.05.2012, a mi „nastupamo“ u 21:05h. Možda nam se pridruži i Pedya – ako ga pusti gospodja Milićević. Pa u tom smislu molim javnost da izvrši mali pritisak. U javnom interesu…