Kako se pravi novi proizvod?

Već godinama ponavljam kako se na našem sajtu www.deto.rs nalazi oko 200 različitih proizvoda. U međuvremenu je taj broj porastao na bar 230 (ili možda celih 250?) – zaista ne znam tačno, jer me užasno mrzi da ih brojim. Dok ih izbrojim mogao bih da napravim još jedan. A to je manje-više upravo ono što stalno i radimo…

Nastavi sa čitanjem Kako se pravi novi proizvod?

Selektivna pamet

half-hipster

Imao sam pre nekoliko dana malu raspravu na temu naše poslednje akcije „Besplatne vizit karte„. Vizit karte naravno nisu besplatne, već se plaćaju vremenom koje potrošite na šerovanje naših stranica, i ustupanjem vašeg prostora po društvenim mrežama i blogovima. Ali sama ta ideja da se nešto, što neko drugi teškom mukom prodaje i još težom naplaćuje – ovde deli „džabe“ – izazvala je kod nekih ljudi pravu malu emotivnu buru.

Pritom – nisu u pitanju neki polupismeni slovoslagači iz prve polovine prošlog veka, već osobe koje barataju terminima poput „Consulting“, „Public Relations“, „Copywriting“, „Search Engine Optimisation“, i sličnim. A sebe doživljavaju kao perjanice novih IT tehnologija i pripadajućih poslovnih filozofija. Čuli su oni za „free-economy“ koncept, znaju i šta je to Facebook, Play-Store, ili Clickbait…

Ali rođak je izgleda nedavno kupio polovan laserski štampač, i nameračio se da vrati pare za godinu-dve. „Na digitronu“ je bio dobar bar 2-3 stotke mesečno, ali u praksi nikako da krene. I onda – šok! Glavnu uzdanicu njegove poslovne ideje – neko deli džabe!

Spalite ga na lomači!

Najednom sav taj divni moderni poslovni raj sa milionima besplatnih korisnih aplikacija, e-knjiga, sajtova, sve te sofisticirane usluge i alati koje nam besplatno olašavaju posao i život – SVE U TRENU NESTAJE KAO FATAMORGANA.  Nesrećni junak naše priče, kao brutalno probuđeni mesečar, shvata tužnu istinu da se njegova laserska šklopocija zapravo nalazi u nekoj dronjavoj zanatskoj udžerici, i da ni on sâm nije ništa bolji nego kakav obućar ili pečatorezac. Samo sa bajatom tehnologijom iz prethodne dekade.

A esnafa nema da ga uzme u zaštitu! Nema ni zaštitničke države da ga protekcionizmom brani od stranih ekonomskih hegemona, a zakonom od lokalnih tajkuna! Banka preti plenidbom! Država preti kaznama i zateznim kamatama! Javno-komunalni-paraziti prete uterivačima dugova – i sečom svega postojećeg!

Krah. A oni dele džabe!

Njegov mozak je naravno sposoban na shvati da odavno nije 18-ti vek, i da ne postoji nikakakva bitna razlika između drugih pojava čiji je svedok, i ove koja (u njegovoj paranoji) preti da mu dođe glave. Ali nekako ne ide mu… Sve je to naravno ista priča, samo u ovoj verziji je on taj taksista koga će tamo neki Uber da ostavi bez hleba. „Nije to isto!“ Naravno da nije – taksista je retrogradni kreten – a ti si TI!

Jedini TI koga imaš.

Da se umijem – il’ da se ubijem?

Zašto nam je toliko teško da se spasemo iz uloge autsajdera? Ima tu delom i sujete, ali mislim da je mnogo važnija mentalna blokada do koje dovodi povećana količina adrenalina. To sa adrenalinom je u suštini primitivan evolutivni mehanizam namenjen da stvori reakciju tipa: „bori se – ili beži“. Prilagođavanje, a pogotovo razmišljanje, prosto nije bilo predviđeno. Te što su razmišljali je zgazio mamut. Ali mi danas možemo da odvojimo nekoliko sati da zrelo razmislimo. Možemo da izbegnemo neproduktivna pitanja tipa „gde je tome kraj“ – ili „gde nas sve to vodi“ – i da se fokusiramo na ono što naša vrsta radi najbolje od svih. Prilagoditi se trendovima, anticipirati razvoj događaja, slušati pažljivo i ljude sa kojima se ne slažemo, raspitati se malo, prikupiti činjenice, kombinovati sve raspoložive informacije, i kreirati različite scenarije za budućnost…

Pa zar je to toliko teško? 

😉

Čime se zabavljam ovih dana…

heder-napravi-2

Kutijice.com su zapravo dizajn/ekološki projekat. Pokretačka ideja celog koncepta je veoma jednostavna: svakodnevno se ogromna količina papira odlaže u reciklažu već u štampariji. Zar ne bi bilo dobro da se taj materijal pretvori u nešto korisno, umesto da trošimo ogromnu energiju, i zagađujemo okolinu u postupku njegove prerade? Posebna ironija je da ga bacamo u reciklažu – a da on prethodno NIKADA NI ZA ŠTA NIJE NI UPOTREBLJEN!

Reuse!

Ovo „nerazumno“ ponašanje se dešava u svim štamparijama na svetu, zato što prilikom izrade većine proizvoda neminovno nastaje tzv. „tehnički višak“. To je papir/karton koji ostane kad iz standradnih formata „izvadimo“ ono što konkretno pravimo. Zašto se taj ostatak ne iskoristi odmah, već u fazi proizvodnje? Taj papir već prolazi kroz mašine za štampu (može da bude odštampan), plastifikacuju (može da bude plastificiran),  doradu (može da bude isečen i savijen u bilo kom obliku)…

heder-plati-i-nosi-2k

Praktično – istovremeno sa komercijalnim proizvodima (koje je neko naručio i platio), možemo skoro uvek na njihovim marginama da realizujemo skoro besplatno gomilu drugog posla. Ovo nije samo ekološki opravdano – već može da bude i vrlo dobra poslovna ideja.

Zašto se to ne radi? Razloga je mnogo, od manjka koncentracije i nedostupnosti odgovarajuće dizajn-baze gotovih rešenja, do problema sa plasmanom, skladištenjem, itd. Da bi se svi ovi problemi prevazišli potrebno je mnogo vremena, energije, novca, i ogromna armija stručnih ljudi iz raznih oblasti – grafičkog dizajna, web-dizajna, „off“ i „on-line“ marketinga, proizvodnje, prodaje… Armija ljudi koji na ovaj način mogu obezbediti dodatan (ili osnovni?) izvor prihoda? Što da ne.  Ima tu prostora i za „hobiste“, ljubitelje „uradi sam“, kreativce svih vrsta, ekološki osvešćene ljude…

Kako smo to zamislili da izvedemo?

Na sajtu smo razdvojili tri grupe priloga koje su zapravo u tesnoj vezi. Prva grupa „Napravi me!“  je klasična „Do it Yourself“ ideja, gde ćemo pokušati da osim raznih ideja za kreativan rad, ubacimo i repromaterijal koji možete da koristite u vašim projetima. Cene bi (po logici stvari, pošto se radi o materijalu iz „reuse“ depoa)  trebalo da budu minimalne, tek da pokriju troškove slanja, i „on-line“ marketing (ovaj sajt + društvene mreže). Čak ćemo ga i poklanjati, svima koji nam pomognu u razvoju te grupe.

U drugoj grupi „Plati i nosi“ su gotovi ili polu-gotovi proizvodi, koje možete koristi za npr. pakovanje vaših rukotvorina, ili ih koristiti za dalje „kreativno nadograđivanje“. I ove cene su simbolične, i često su niže od cene neprerađenog papira (pošto se ponekad radi o luksuznim specijalnim papirima). Mali profit koji se napravi na ovim proizvodima koristiće se isključivo za razvoj cele ideje.

heder-po-tvojoj-zelji-2k

I naravno, tu je treća grupa „Po tvojoj želji“ koja je zapravo uobičajena komercijalna delatnost. Ali na ovom sajtu je (za razliku od matičnog sajta www.deto.rs) ograničena samo na proizvode malih dimenzija. Zašto? Zato što se bar ponekad može desiti da se deo tih proizvoda realizuje „na margini“ drugih poslova. Ili će se uz njih relizovati proizvodi iz grupe „Plati i nosi“. Ili će njihov „tehnički višak“ biti iskorišten za projekte iz grupe „Napravi me“. U svakom slučaju – povezivanjem sa prethodne dve grupe, čak i komercijalni proizvodi postaju povoljniji, i tako dostupni širem krugu klijenata. Što nas dovodi do sledećeg „sloja/layer-a“ ove ideje.

Rasadnik ideja

U našoj viziji, oko ovog projekta bi trebao da se okupi priličan broj kreativaca raznih vrsta. Cilj ovog sajta/projekta je da ih/vas sve zainteresuje za temu ambalaže. Zašto je baš ambalaža u centru ideje, kad postoje i mnoge druge korisne i lepe stvari koje se mogu praviti na margini komercijalnih poslova? Zato što smatramo da je pitanje ambalaže (dizajna, i marketinga uopšte) strateški važno za posrnulu ekonomiju naše zemlje, i jedan od potencijalnih spasonosnih izlaza iz tragedije u kojoj živimo.

Ako uspemo da vas navedemo da razmišljate o tome kako proizvodi izgledaju, navešćemo vas da razmišljate o načina na koji su  osmišljeni i napravljeni, o taktici njihove prodaje, o brendu, o mnogim drugim pitanjima od životne važnosti.

Za sve nas.

:.

(tekst je originalno objavljen na adresi: http://kutijice.com/koncept-kutijice-com/)

Jedan od onih dana…

očajanje

Obično prvo krećem od sandučeta elektronske pošte. Oho-ho-ho! Nekoliko poslova je stiglo preko noći… Sad ćemo mi to sve uz prvu kaficu da „procesiramo“… Prvi posao je pomalo bljak, klijent je skinuo pogrešan špigl sa našeg sajta, a izgleda se baš ne snalazi ni sa Ilustrator-om pa je zaboravio da pošalje fajl koji je linkovan u dokumentu… Nema veze, objasnim sve u kratkom pismu, i prelazim na drugog klijenta. Cvrc! Poslali su slike u pristojnoj rezoluciju ali se logo firme vidi samo na nekom jadnom scan-u (verovatno sa faksa) KNJIGE STANDARDA (?!?) Blah! Nije prvi put da se takve stvari dešavaju, nagleda se čovek svega za 22 godine u ovom poslu… Ponovo kratak (malo zloban) mail, i prelazim na trećeg klijenta.

Ne, ne, ne mogu da verujem… Sad bih već trebalo da se sekiram, ali stari sam ja vuk. Treći klijent je pasionirani pristalica LINUX-a. Znak je pravljen u nekom od onih fenomenalnih open-source-anti-greedy-corporation-piratskih-programa koji imaju samo jednu manu. Kompatibilni su samo sa samim sobom. Pošto mi je njegova sorta u principu simpatična, sledi čak PET MAILOVA uz isto toliko neuspešnih pokušaja da se dobije ono što se želi…

Pošto se već i druga kafa ohladila (a ja i dalje nisam ništa korisno uradio) idem malo da prošetam po firmi. Jedva se probijam između vreća sa otpadnim papirom. Dečko koji nam otkupljuje papir je digao ruke od tog posla. Nije imao živaca da se nateže sa „Papir-Servisom“ koji  isplaćuje otkupljen papir tek kad se lično oči-u-oči sa njima ispsuješ na mrtvo ime. Ciganija. Da se ne uvrede gospoda Romi. Razmišljam da pravim briketirku. Ili da se ubijem…

Onda me bojažljivo obaveste da je kurir greškom odneo paket blokova za „Servantes“ u Knez Mihajlovoj – umesto blokova za „NIS“ u Plandištu…

To je to! Sedam za računar da pišem blog…

I sad mi očajnički treba jedan holivudski kraj…

Jer ako publika izađe nezadovoljna iz bioskopa, verovatno neće biti seksa. A to znači ni opreme za bebe, hipoteke za kuću, novih kola, novog nameštaja, letovanja i zimovanja… A to je jako loše za ekonomiju, zar ne?

Zato je NAŠA SVETA DUŽNOST (nas blogera-preduzetnika) da i najšugaviji post ima holivudski kraj.

Da vidimo…

Evo, smislio sam da na marginama nekih etiketa koje se sutra štampaju napravim nalepnice za pakete. Samo tri-četiri važne informacije: „Klijent / Proizvod / broj komada ! Paket br: / Od (ukupno):“ Od danas pa do sudnjeg dana ni jedan paket neće moći da se spakuje pre nego što se čitko ispiše ta nalepnica. Još kad bih mogao da smislim i neko rešenje za one zbunjene klijente… Ili ove gomile papira u kojima se polako davimo… Ali ne treba biti neskroman,

ne pravi se svaki dan veliki pomak napred

.

Stipl čez

stipl-cez

Rešio sam da se poigram malo. Uključio sam štopericu – i trkam se sa našom KOMPLETNOM političkom scenom. Umesto da blejim u razne ekrane, visim uzaludno po raznim „društvenim mrežama“, traćim svoju kreativnost, emocije, i vreme – rešio sam da napravim malo sportsko takmičenje.

Dok se naši „aktivisti“ svih boja i formata upinju da infantilne simpatije glasačkog tela keširaju u obliku što većeg  broja uhlebljenih pajtaša na budžetskim jaslama – ja ću da istrčim svoju trku. Zamislio sam da u istom vremenskom periodu (od ateriranja jedne – do poletanja druge vlade) ostvarim što više konkretnih rezultata u disciplinama o kojima naši dragi politikanti trućaju.

Cenim da će im biti potrebno oko 5-6 meseci da izreklamiraju sebe a konkurente namažu govnima, pa onda da malo kombinuju (dok se ona govna ne osuše i ishlape). Da bi se na kraju sa ovim prethodno „govnopomazanim“ – bratski utalili i sporazumeli oko raspodele plena. Obrni-okreni  sve će ponovo tapkati u mestu bar pola godine (sa ili bez onih famoznih sto dana). Iako je njih par stotina hiljada duša a ja sam skoro sam, mislim da u ovoj trci nemaju nikakve šanse.

Što je najgore – neće samo „aktivisti“ aktivno dangubiti. Svakoliki šareni puk će takođe da blene i bali na taj rijaliti šou estrade i kiča, da se raduje svakoj novoj aferi ili hapšenju – kao da je prvom komšiji crkla krava… Zahvaljujući savremenim internet-igračkama, svi će imati priliku da daju svoj dobrinos, a za uzvrat će dobiti visokokaloričnu iluziju da na sav taj vodvilj imaju nekakvog uticaja.  Za pola godine sujete će nam biti nabrekle i masne, zrele za dobru dijetu.

A onda ćemo to i da dobijemo. Jer taj trenutak otrežnjenja je jedino što ikada dobijemo: „Gde si bio – nigde. Šta si radio – ništa.“

Ne – zaista više ne mogu da gledam i slušam to besmiseno brbljanje. Zato, dok svi oni budu u svojim govorima, ekspozeima i komentarima, otvarali hiljade imaginarnih radnih mesta, ja ću pokušati da otvorim bar jedno ili dva PRAVA. Dok svi oni budu bulaznili i naklapali o evro-integracijama i kiši stranih investicija – ja ću pokušati da pronađem bar još nekog PRAVOG ino-klijenta. Dok svi oni budu bacali milijarde kroz prozor za pečatni vosak,  čuvare glasačkih kutija, štampane balone,  twitter-smarače, razno koaliciono jajarenje, ili gluvarenje po soc-mrežama – ja ću pokušati da NAPRAVIM neki ćorav dinar. Dok svi oni budu mehanički ponavljali one šuplje  mantre o novim tehnologijama, veštinama i znanju…

Mislim da ste skapirali suštinu ideje? Na svaku njihovu floskulu, fantaziju, ili magloviti plan – pokušaću da URADIM nešto kokretno.

A onda, kad novi (stari?) premijer bude predstavljao u skupštini svoj „epohalno novi“ program – ja ću na ovom istom mestu predstaviti svoje minijaturne KONKRETNE rezultate.  I proglasiti pobednika naše male trke…

 Odraću ih!
:.

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...