Selektivna pamet

half-hipster

Imao sam pre nekoliko dana malu raspravu na temu naše poslednje akcije „Besplatne vizit karte„. Vizit karte naravno nisu besplatne, već se plaćaju vremenom koje potrošite na šerovanje naših stranica, i ustupanjem vašeg prostora po društvenim mrežama i blogovima. Ali sama ta ideja da se nešto, što neko drugi teškom mukom prodaje i još težom naplaćuje – ovde deli „džabe“ – izazvala je kod nekih ljudi pravu malu emotivnu buru.

Pritom – nisu u pitanju neki polupismeni slovoslagači iz prve polovine prošlog veka, već osobe koje barataju terminima poput „Consulting“, „Public Relations“, „Copywriting“, „Search Engine Optimisation“, i sličnim. A sebe doživljavaju kao perjanice novih IT tehnologija i pripadajućih poslovnih filozofija. Čuli su oni za „free-economy“ koncept, znaju i šta je to Facebook, Play-Store, ili Clickbait…

Ali rođak je izgleda nedavno kupio polovan laserski štampač, i nameračio se da vrati pare za godinu-dve. „Na digitronu“ je bio dobar bar 2-3 stotke mesečno, ali u praksi nikako da krene. I onda – šok! Glavnu uzdanicu njegove poslovne ideje – neko deli džabe!

Spalite ga na lomači!

Najednom sav taj divni moderni poslovni raj sa milionima besplatnih korisnih aplikacija, e-knjiga, sajtova, sve te sofisticirane usluge i alati koje nam besplatno olašavaju posao i život – SVE U TRENU NESTAJE KAO FATAMORGANA.  Nesrećni junak naše priče, kao brutalno probuđeni mesečar, shvata tužnu istinu da se njegova laserska šklopocija zapravo nalazi u nekoj dronjavoj zanatskoj udžerici, i da ni on sâm nije ništa bolji nego kakav obućar ili pečatorezac. Samo sa bajatom tehnologijom iz prethodne dekade.

A esnafa nema da ga uzme u zaštitu! Nema ni zaštitničke države da ga protekcionizmom brani od stranih ekonomskih hegemona, a zakonom od lokalnih tajkuna! Banka preti plenidbom! Država preti kaznama i zateznim kamatama! Javno-komunalni-paraziti prete uterivačima dugova – i sečom svega postojećeg!

Krah. A oni dele džabe!

Njegov mozak je naravno sposoban na shvati da odavno nije 18-ti vek, i da ne postoji nikakakva bitna razlika između drugih pojava čiji je svedok, i ove koja (u njegovoj paranoji) preti da mu dođe glave. Ali nekako ne ide mu… Sve je to naravno ista priča, samo u ovoj verziji je on taj taksista koga će tamo neki Uber da ostavi bez hleba. „Nije to isto!“ Naravno da nije – taksista je retrogradni kreten – a ti si TI!

Jedini TI koga imaš.

Da se umijem – il’ da se ubijem?

Zašto nam je toliko teško da se spasemo iz uloge autsajdera? Ima tu delom i sujete, ali mislim da je mnogo važnija mentalna blokada do koje dovodi povećana količina adrenalina. To sa adrenalinom je u suštini primitivan evolutivni mehanizam namenjen da stvori reakciju tipa: „bori se – ili beži“. Prilagođavanje, a pogotovo razmišljanje, prosto nije bilo predviđeno. Te što su razmišljali je zgazio mamut. Ali mi danas možemo da odvojimo nekoliko sati da zrelo razmislimo. Možemo da izbegnemo neproduktivna pitanja tipa „gde je tome kraj“ – ili „gde nas sve to vodi“ – i da se fokusiramo na ono što naša vrsta radi najbolje od svih. Prilagoditi se trendovima, anticipirati razvoj događaja, slušati pažljivo i ljude sa kojima se ne slažemo, raspitati se malo, prikupiti činjenice, kombinovati sve raspoložive informacije, i kreirati različite scenarije za budućnost…

Pa zar je to toliko teško? 

😉

Ima lepe oči, plave kao… A klempava je k’o šerpa!

(Brendiranje Srbije)

lepa, plava - klempavaOva ponovo aktuelna tema mi je oduvek bila antipatična. Znam naravno da je to važno i da je opšti interes da se tim ozbiljnim poslom bave najkreativniji, najstručniji, jednom rečju – najbolji ljudi.  Bio bih počastvovan da se nadjem u tom odabranom društvu – ali prosto – neda mi se!

Postoji mnogo razloga zašto me taj projekat odbija čak i kao simpatizera (ako iz lažne skromnosti prihvatim da nisam baš „top-materijal“ za prve borbene redove). Na prvom mestu tu je pitanje koncenzusa. Ne postoji jedna predstava Srbije – ima ih zapravo mnogo više nego što je to potrebno ili korisno. I što je najgore – mnoge su u otvorenoj koliziji i direktno dezavuišu one druge. Da ne govorim o tome da iza svake stoje brojni vatreni i vrlo uporni zagovornici koje je nemoguće pokolebati u njihovim stavovima – tako da je svako traženje minimuma saglasnosti unapred osudjeno na propast.

Zapravo ta raznolikost (ili razbarušenost) je pre kvalitet nego mana, simptom nezauzdanog duha utemeljenog na našoj istoriji i tradiciji, i pouzdan znak velikog demokratskog potencijala…

Nastavi sa čitanjem Ima lepe oči, plave kao… A klempava je k’o šerpa!

Sebični filantrop, ili darežljivi mizantrop?

.
Zvuči kao nonsens, ali zapravo se tiče jedne ideje koju sa mnogo iskrenog žara propoveda Dragana Djermanović u svom poslednjem postu „The WOR(l)D is not for sale!“. Kao što sam u svom komentaru rekao, ideja je super, i veoma bih voleo da je istitinita, ali…

Kaže se da je put u pakao popločan dobrim namerama. Takodje se kaže kako je kapitalizam najpravednije društvo koje poznajemo – iako je zapravo zasnovan na najgorim ljudskim osobinama, pohlepi, gramzivosti, sujeti i ambiciji…

 Svako novo vreme nosi sa sobom neki novi idealizam. Danas je to ideja koju dobro oslikava twit koji sam nedavno pročitao „Informacija imaš sve više – što ih više deliš“. Pošto je informacija = uticaj = bogatstvo, ispada da se ta rečenica može čitati i kao: „bogatiji si što više daješ“. Zvuči kao citat iz jevandjelja, ali…

Da li je smisao zaista „hrišćanski“, ili su pravi motivi sasvim drugačiji?

Umrežavanje, dvosmerni dijalog, lični integritet, odgovornost, aktivizam… Sve su to elementi lepe velike ideje o promeni sveta (o kojoj piše Dragana), u kojoj je vodeća uloga „prvosveštenika“ dodeljena osvešćenim altruistima koji će svoj ogromni „mrežni“ uticaj iskoristiti na korist čitavog čovečanstva.

Ili će ipak – prodavati keks?

Recite da sam cinik, ali verujem da je druga opcija mnogo verovatnija. Ne sporim ja da će novi „bon-ton“, nova „tehnologija intenzivne socijalizacije“ doneti i mnogo dobrih stvari. Siguran sam da će vrlo brzo (na primer) srušiti sve monopole i slične centre moći, dobro protresti i verovatno reorganizovati neke okoštale mehanizme koji postaju kočnica razvoja (npr. autorska prava), da će extra-potencirati ličnu kreativnost, i neku novu individualnost, stvoriti svet intenzivne dobrovoljne kooperacije…

Ali šta masa potrošača percipira kao korist koju može dobiti od nekog uticajnog, popularnog,  ili – vodje?

Tu nažalost dolazimo na klizav teren. Prolazne zvezde novog digitalnog doba su bizarni likovi poput Ekrema i sličnih Ukućana ili Farmera. Novo doba je košmarno ostvarenje sna o apsolutnoj demokratiji – i slika u ogledalu je vrlo ružna. Naravno, vodiće se ljuta borba izmedju praznih i onih drugih, ali rejtinge i trendove će kao i uvek diktirati masa. I sebični lični interesi:

 Sve je to lepo, ali šta ćemo danas jesti? Da li nam raste prodaja? Pa smislite nešto! Dajte neku budalu, sex, nasilje, bilo šta… Znate šta ljudi traže…

 I što je najgore – i u novom svetu ljudi su i dalje zamenljivi. Ako ti nećeš da prljaš ruke – ima ko hoće…  Svaku tehnologiju ili ideju je moguće ISKORISTITI za ličnu ili grupnu korist. To se već dešava, a biće još perfidnije i još efikasnije. Razlog je očigledan: sile koje sve pokreću nisu se promenile poslednjih 1ooo godina! Šta ako je sve postalo transparentnije? U najboljem (najgorem) slučaju može se desiti da se posle nekog vremena SVI zgadimo sami sebe, i da potražimo nekog Spasioca (možda nekog sa brkovima?)

Čuvajmo se velikih ideja, na njihovim krilima često stižu i velike katastrofe. Bolje im dajmo malu, sebičnu, ljudsku dimenziju. To sigurno neće pokrenuti mase, ali ih neće mnogo ni razočarati…

Uostalom – šta vi imate protiv keksa?

slika preuzeta odavde
.


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...