Posle toliko godina života i rada, okružen „načitanim“ i formalno obrazovanim, anonimusima koji sve (bar teoretski) znaju – dobro je da sam postao samo cinik.

A ne i ljudožder.

Samo jednu knjigu? I odmah ću biti pametan kao ti?
Eeee, da sam to znao pre 35 godina….

Koliko od vas citalaca bloga ima formalno obrazovanje u marketingu I designu?

I za kraj, plasi me sto na osnovu Jednog iskustva generalizujete design process I donosite cudne zakljucke. Umesto toga, bole procitajte „marketing – battle for your mind!“
good luck

Naterala si me da prevrnem ceo blog – i prvi put otkrijem da postoji direktorijum „obrisani komentari“. Kako je tvoj komentar stigao tamo – nemam pojma, ali sam uspeo da ga vratim. Elem, ovo za deveruše ne razumem (pa ćeš mi nadam se pojasniti), a što se tiče „etno“ dizajna – to je samo ideja jednog od (desetak) distributera, i – tvoja. Niko drugi ne kaže, niti negde piše da bi to tako MORALO da izgleda. Da je bila takva ideja ili zahtev, spakovali bi ga u kožni opanak, u dva lista suve kukurozovine, ili slično. Ali nije uopšte bila ideja da će se prodavati kao suvenir, ili sa naglašenom etno-notom (ni srpskom, ni nikakvom drugom). Proizvod je namenjen za rafove pod oznakom „100% prirodno“ ili „organska kozmetika“ – i cilj je bio da se opravda 5-10 puta veća cena od klasičnih sapuna koja je posledica skupih sirovina i ručne izrade (a ako si nekad videla te sapune uživo – izgledaju vrlo neprivlačno)…

Što se tiče Nemaca i etno proizvoda – izgleda je njima mnogo važnije da proizvod ima odgovarajući certifikat o ispravnosti i sastavu, nego njegovo poreklo ili dizajn. Verovatno i cena. Zapravo ono što je važno je zbir svih elementa i utisak u celini „koliko to vredi“. Ne mislim da su oni mnogo racionalniji kupci od nas, ali svi kupci vole da proizvod izgleda bolje od svoje cene.

„Prilagoditi se tržištu“ ne mora da znači da treba uvek ići „niz dlaku“ i ponavljati izlizane recepte. Prošetaj malo po Gentu (tamo živiš?) i pogledaj kako sve pakuju njihove čokolade.

Nek cveta 1000 cvetova…

Da, u stvari sve vreme govorimo o „lokalizaciji“ (jako populrna reč u poslednje vreme, mada niko u stvari nema pojma šta tačno znači). Na tvojoj priči se dobro vidi koliko to može apsurdno da bude, i koliko bi morali da sve „usitnimo“ da bi se prilagodili svakom „mikro-tržištu“. Mog klijenta je cela ta stvar toliko iznervirala da je bio spreman da digne ruke od svega. Čak i sitne izmene (od nekoliko rečenica) traže da se ambalaža štampa ponovo – što podiže troškove, a ako je još potreban i ozbiljan redizajn… Velike firme su tu u prednosti – a imam jedan utešan savet za male: Kao da gurate nogu u vrata – negde će vas „očepiti“, ali negde ćete i ući. I nadjite iste takve saradnike (na dizajnu i štampi) koji imaju srca i volje da vas na tom teškom putu prate…

Mi to u poslu imamo sa Japancima; oni su – za razliku od ostalih, za jednu specifičnu vrstu belih plombi napravili drugačiji dizajn:
Fuji I

Slova u boji su malko ispupčena, i to je sve. Boje se razlikuju od vrste do vrste materijala – koji su obeleženi rimskim brojevima.

I onda kad pogledaš neko srodan materijal istog kvaliteta i cene drugih vodećih svetskih firmi, onda to izgleda ovako, recimo:
kutija od lekova?
šok na oči 🙂

morska so? 🙂

I tome slično.
Ja ne mogu da procenim koliko su ružniji ostali primeri, meni su baš jako ružni 🙂, a nije da nemaju para; međutim, ima tu još jedna stvar: Japanci su prvi napravili ovaj materijal, i – i danas su još uvek vodeći na tržištu, bez obzira na veoma moćne i veoma imućne konkurente.

Moje skromno mišljenje je – da je kvalitet primaran; ali ako bih kupovala prema kutiji, opet Japanci nose šnjur :).

Sve najbolje, Miki, hvala na tekstu :).

Slažem se. I taj smisao je nerazdvojan od konteksta. Ista priča na dva mesta – su dve priče. Mi živimo iluziju da nam je data moć da stvaramo te priče, ali slično onom citatu iz zaglavlja ovog bloga – nema dizajna bez klijenta, primaoca poruke, komunikacionih kanala, konkurencije, poslovnog okruženja, slučajnih prolaznika… (ostalo sami dopišite). Ako je neko dizajner – nije bog!

Mada… Ti ono beše imaš zanimljiv nadimak?