Danas je tačno 20 godina od devetog marta 1992. kada je „P.P. Deto“ upisan u sudski registar Privrednog suda u Pančevu. Prvi poslovni prostor je bilo predsoblje porodičnog stana. Prva oprema – jedan „Atari“ kompjuter i jedan „HP“-ov laserski štampač. Osnivački ulog – ondašnjih 100 Nemačkih Maraka…
Čudno zvuči da ne znam tačan broj ljudi koji su prošli kroz firmu. Devedesetih godina imali smo veliki broj komercijalista od kojih se većina nije zadržavala dugo. Pedesetak ljudi su se zadržali godinama i ostavili značajan trag i doprinos. Radnica sa najdužim stažom radi 17 godina u firmi. Nekoliko radnika više od 15 godina…
Već 1994. počeli smo sa sopstvenom proizvodnjom. Prvo smo proizvodili natron kese sa sito štampom, a onda smo polako osvajali sve ekskluzivnije reklamne proizvode. Dvadeset godina nismo ni jedan dan bili u blokadi. To znači da sve vreme uredno plaćamo sve naše obaveze prema budžetu RS, lokalnoj samoupravi, javnim i komunalnim preduzećima, privrednim komorama… Takodje i doplatne marke, razne dobrovoljne i „dobrovoljne“ priloge, i sve drugo što treba…
Trebalo nam je skoro 10 godina da od čisto manuelne manufakture „zaličimo“ na pravu proizvodnju. Prve mašine su bile potpuni krševi, ali nije to bio najveći problem. Znanje! Toliko toga je trebalo naučiti. Imao sam sreće da upoznam prave ljude i da učim od njih. Većina nažalost nije više medju živima, ali su moje misli često sa njima.
Neću da bežim od patetetike, već pišem onako kako se osećam. Pre par sati me je zaustavio saobraćajac na raskrsnici preko puta Beogradskog sajma. Vozio sam po tramvajskim šinama zato što se jedino tako (ili helikopterom?) može doći do firme koja nam oštri grafička sečiva. Progledao mi je kroz prste i umesto 15.0000 naplatio mi samo 5.000 (za pojas, koji nisam stigao da stavim jer me je jurio tramvaj).
Eto – tako budžet čestita svojim vernim puniocima.
Idemo dalje.
Sindža Mrsomud
E, pa čestitam.
Još da padne jedan sat za dvadesetogodišnjicu…
Neka „Omega“ ili …
Da je sreće pa i neki „Brajtling“!
Miodrag Ristić
U neka srećnija vremena smo spajali sa 8-mim martom (dame su koda nas u većini) pa bi smo zakupili neku kafanicu… Prosto da ne veruješ da je bilo i tih srećnijih vremena? Planirao sam da obeležimo godišnjicu na sličan način, ali sam nešto „izduvan“ ovih dana… Možda kasnije u toku meseca. A sat o kome pričaš ima smisla samo ako mi ga kolege poklone, zar ne? S obzirom na situaciju mislim da ću čekati na to još 20 godina…
snelle
Srećan rođendan! Baš lep jubilej.
Već dve godine „niste maloletni“, pa policajac trenira strogoću:)
Miodrag Ristić
Hvala. A saobraćajca su verovatno postavili tamo da zaradi svoju platu (i još koju pride). Mislim da mu je iskreno laknulo kada je video da nisam neki sirotan čija će deca ostati bez hleba ovog meseca. Niko od nas nije kriv što živi u zemlji Lakrdiji…
Ili smo svi po malo?
Cyber Bosanka
Čestitam od srca 🙂
Znam koliko je teško, posebno u toj branši… Zato svaka čast!
I naravno, želim da potraje još decenijama 🙂
Dragan Radović
20 godina, desetine ljudi, stotine ideja, hiljade proizvoda.. sve to pomnožiti sa verovatno stotinama puta postavljenim pitanjem (koje u sebi sadrži i odgovor) „kako ću sutra“…
Pa, evo, ovako. A „Lakrdija?“ Moguće, mada su tamo policajci drugačije raspoloženi, a od atarija i HP štampača retko ili nikako se ne stiže do uglednih imena, poslovnih prijatelja. I, nekako uzgraed, mada je to daleko od slučajnosti, i sam postaje takav!
Čestitam, drugar! 🙂
milja lukić
Čestitam!!!
Nije to obična godišnjica, pogotovo ovde, u ovom trenutku, u tvojoj branši…
Za 20 godina sve da ih izvedeš u kafanu! A damama pride i pokloni nešto. Dotle će ti već i deca raditi s tobom. 🙂
Miodrag Ristić
Hvala svima na čestitkama (što’no kažu: u ime kolektiva) – jer da nije bilo tog „kolektiva“ sedeo bih ja još u predsoblju sa svojim kompjuterom i kuckao nešto… Neka to bude lekcija za sve one koji razmišljaju da se upuste u sve ovo: ima ona Engleska izreka – „Što više to veselije“. Prevedeno na jezik preduzetništva mogla bi da glasi: „Što više to pamentnije (ili aktivnije, dinamičnije, efikasnije, bolje, brže…) Okružite se pametnim i vrednim ljudima, potrudite se da budu zadovoljni i da što više misle svojom glavom…
I kroz dvadeset godina – vežite pojas!
Milko
Sve čestitke i puno sreće i uspjeha u narednim decenijama želim.
Pada mi na pamet..simbolika je interesantna: dok su drugi tog datuma u srpskoj istoriji gledali kako da naprave nešto spektakularno, veliko, da dođu lako do velike slave i da revolucijama mjenjaju društvo-ti si upravo tog dana počeo da pokazuješ kako se dolazi do pravog uspjeha. Tihim, strpljivim, upornim i teškim radom.
Tvoj deveti mart treba da bude putokaz Srbiji. Onaj drugi samo pokazuje da smo još uvijek daleko od toga da shvatimo šta je zaista bitno.
Miodrag Ristić
Simbolika… Mart i april (ne samo poslednjih decenija) obiluju nekim groznim dogadjajima, i problematičnim godišnjicama. Nisam načisto da li sam ja tu neki izuzetak, ili je sve to proizod istog endemskog očajanja koje je pouzdano kao smena godišnjih doba.
Ipak , neće biti da je naša nevolja u motivima koji nas navode na neku akciju – već u onome što je moj otac zvao „Balkanskim kratkim dahom“. Treba pobediti kod sebe tu urodjenu nesposobnost da se bilo šta krupno izgura do kraja. Jer mnogo je lakše pobetiti to KOD SEBE – nego u društvu ili bližem okruženju.
A možda se to jedino tako i radi?