.
Deklaracija nezavisnosti: „… 2. avgusta 1776. godine …njome se ističe i „da su svi ljudi stvoreni jednaki i da je njihovo neotuđivo pravo pravo na život, slobodu i sreću…“
172 godine kasnije:
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima: „… koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija… 10. decembra 1948… za najznačajnije principe se smatraju slijedeći: Pravo na život, slobodu i sigurnost ličnosti, Pravo na obrazovanje, Pravo na zaposlenje, plaćene praznike, zaštita od nezaposlenosti i socijalna sigurnost, Pravo na puno učešće u kulturnom životu, Sloboda od torture ili svirepog, nehumanog tretiranja ili kazne, Sloboda mišljenja, uvjerenja i vjeroispovjesti, Sloboda izražavanja i mišljenja.
Negde uz put – „zaturili“ smo sreću.
Neko će reći da su kasniji zakonodavci samo pokušali da je preciznije odrede, ali bojim se (na ulazeći u njihove stvarne motive) da im to nije pošlo za rukom. Bez obzira da li gledate društva u celini, ili izdvojenog pojedinca – uspeh u potrazi za srećom je sve dalje od fokusa, a sama sreća je sve teže dostižna.
U nekom smislu, 230 godina posle Deklaracije nezavisnosti PODRAZUMEVA SE da je većina ljudi nezadovoljna i nesrećna. To nezadovoljstvo pojedinca je zapravo glavni društveni motor, na njemu se zasniva većina društvenih mehanizama, lokalnih i globalnih. Ta „sistemska nesreća“ je ono što nas tera da jurcamo za šargarepom, ili u strahu od batine koja nam vitla nad glavom…
To je prosto tako, i nemate kome da se žalite, nema smisla čak ni da gundjate… U gomili ljudskih prava, jedno je (slučajno?) zatureno…
Pravo na sreću vam niko ne garantuje.
.
Spider Jerusalem
U stvari, u Deklaraciji je treća stavka formulisana kao 'pursuit of happiness' i u suštini je redundantna jer može da se podvede pod drugu (slobodu). Očevi osnivači su bili bar mudri da znaju da je sreća prilično subjektivna kategorija, pa su smatrali da samo treba da legitimišu težnju ka njoj, ali ne i da je definišu.
Cyber Bosanka
kako je vrijeme došlo ostalo nam samo pravo na život, a i ono se stalno krši…
Miodrag Ristic
@spider Jerusalem – ti si naravno u pravu, najčešće je prevodjeno kao "težnja ka sreći", ali ipak sam namerno upotrebio citat iz wikipedije, jer nisam želeo da širim priču već samo da "kresnem varnicu". Ono što se ne može poreći je da sreću u tom (ili bilo kom drugom) obliku već dugo niko ne spominje. Za razliku od raznih ljudskih prava, sreća je skrajnuta kao nekakva "ultra-privatnost". Možemo da javno pričamo o vašim seksualnim ili religioznim frustracijama… A to što niste ispunjeni i srećni – e pa to je vaša LIČNA stvar…
@cyber bosanka – baš tako! Kako vreme prolazi stvari postaju sve komplikovanije (neko bi rekao – sve gore!) Upravo sam se vratio iz posete zavičaju (iz tvoje države), prvi put posle 36 godina, i u moru emocija i sećanja izdvojila mi se ta neka ideja da se čak i u poredjenju dve generacije (nas i naših roditelja) može jasno videti taj neki negativan trend… Moram da sačekam da mi se sve malo "slegne", ali sigurno u nekom od sledećih postova…
exxxperiment
Jovan Dučić o sreći " Sreća, dakle, nije ideja nego iluzija, pošto sreća nije stvar razuma, nego stvar uobraženja… Sreća to je ipak samo jedna fikcija… Sreća, to je osećanje da čovek ima što mu je najpotrebnije. Neki mudraci su smatrali srećom samo suficit čovekovog blagostanja. Čovekova sreća, međutim, ne može nikad biti potpuna ako i svaki svoj prohtev uzme za potrebu; a to je baš najčešći slučaj. Svaki uspeh i svaki dobitak znači radost, ali ni sreća nije u stalnim uspesima, nego samo u ostvarenju jedne centralne namere. Zato nije čudo što je skromnost smatrana za sreću već odkad ljudi postoje…"