Ovih dana sam „u fazonu“ da stajem ljudima na žulj, vica radi. Na primer – kod Bosanke čitam vrlo brižljivo i promišljeno napisan post o nekim važnim dilemama u vezi društvenih mreža, i ostavim komentar koji bi se ukratko mogao prepričati (u dve reči) kao: „ništa-ja-to ne-verujem…“ Onda kod Amarilis uletim u fajt sa najzaguljenijom i najopasnijom sortom u blogerskoj džungli „Borcima za čistotu jezika & Pravopis“ („&“ i veliko „P“ su navlaka – prim. aut.) Pa onda kod Milka vratim Turke na Balkan umesto EU (ili Jugoslavije), i zamerim se svima (uključujući i Turke)… Da ne spominjem prethodni post gde sam kreativce iz IT sektora „posolio“ biblijskom mudrošću…
Pa šta!
Ko mene pita da li su mi ujutru papuče sa leve ili desne strane kreveta, ili zašto se onaj Nemac nameračio na mene… Kako se ono samo zvaše…. Alchajmer, bejaše li?
Kaže moja žena da sam postao džangrizav, nervozan, i netrpeljiv – kao nekakav starkelja. Mnjkfff! Ne, nego treba da se zauvek svima ulizujem i titram! Ma, daj! Politički korektno, niz dlaku, ne napadamo konkretne osobe – nego sučeljavamo argumente… I znate već kako ide ta rutina…
Kako smo to svi odjednom postali meduze?
U-ja! Vidim kroz tee-bee! Znam šta bi hteo da kažeš, samo kad bi smeo. Piše ti na čelu, ili izmedju redova. Ali… Ne, naravno da ZNAM da nisi TAKO mislio – ma ne, NARAVNO DA SE ne ljutim, samo opušteno – naši smo…
Nije nemoguće da će kičma kao organ u bliskoj budućnosti potpuno odumreti. Većina za računarom ionako sedi na ergonomski oblikovanim stolicama koje pružaju kvalitetan oslonac. Sa druge strane – socijalni aspekt preuzima primat u odnosu na fiziologiju/etiku. Važno je da smo zajedno i kada nismo na istoj talasnoj dužini. Svi smo u istom timu (jer zapravo nemamo bioloških neprijatelja, samo ne znam da li zato što smo nisko-kalorični – ili zato što smo bezopasni?) Da povremeno ne zalajemo jedni na druge (makar i iz vica) nebi znali kako izgleda u realnom „lancu ishrane“…
Zanimljivo da je medjusobna snishodljivost na internetu daleko veća nego u realnom životu, gde se (bar povremeno) gledamo u oči? U stvari, meduze nisu kukavice. One su prosto – meduze! Izgleda je okean suviše veliki i hladan, a mi suviše mali, prazni, i usamljeni… Naravno – ja to samo u svoje ime.
Da se ne zameram…
(slka: The Telegraph)
Cyber Bosanka
A čuj, nije mi uopšte djelovalo da se ne slažeš, nego da imaš svoje mišljenje. A vala mi je i dosadilo klimanje glavom, monotono je. Znaš kako kažu, ako svi misle isto onda nešto nije u redu.
U svakom slučaju volim razmjenu argumenata, samo ne volim psovke i pljuvanje. Pošto smo prije svega normalni i toga nema kod nas onda podržavam iznošenje kontra stavova na svakom koraku. Iz toga učim i ja, stalno 🙂
A što se tiče džangrizavosti izgleda da je takav horoskop, i sama sam nešto ukrivo nasađena u zadnje vrijeme 😉
Miodrag Ristić
Ovako lepo vreme, miholjsko leto – a mi „u minusu“? I u pravu si – nije da se ne slažem, samo generalno mi sve više smeta što za svako pravilo koje smisliš ili pročitaš – postoji SUVIŠE MNOGO izuzetaka. Ili mi smeta što je svet postao suviše komplikovan?
Umesto svega toga, bilo bi mnogo bolje otići na pecanje…
Dragana Amarilis
Hi, meduza ovde i to ona najopasnija 🙂
Mnogo mi se sviđa kako sam ispala na slici.
Naravno da si u pravu, nije u redu izgubiti kičmu, važan je to deo tela. Ja nemam taj utisak, kada je blogosfera u pitanju, ostaću u svojoj vrsti, kakva god da je i naravno da mislim da je u redu da imamo loš dan, svi mi.
Plivamo i dalje, pa ko se sretne, sretne se.
Miodrag Ristić
Jel’ da? Lepa „otrovno zelena“? Znao sam da će da ti se dopadne… A loš dan ili dva ne prave neku razliku – mi baratamo već sa decenijama. Ono da govorim u sopstveno ime nije bila neka dramska ujdurma. Kao i u svakoj drugoj situaciji, ja se najviše na SEBE ljutim. To zapravo, jedino ima smisla…
Sandra Kravitz
bilo bi odlično kada bismo prestali da klimamo glavom potvrdno jedni drugima, a počeli da – isto tako dobronamerno! – ukazujemo na greške
džaba što ti smatraš da si moj prijatelj pa zbog toga nećeš da mi uperiš prstom u očiglednu glupost koju činim
onda se radije okružujem neprijateljima, oni makar jasno u lice saspu šta im nije po volji
Miodrag Ristić
Upravo to – dajte malo krvi i znoja! Malo akcije! Sve je to samo šou-biznis! Ili bi bar trebalo da bude? To ne znam, ali POUZDANO ZNAM da sve dok se oko nečega ne uzburkaju strasti – ništa od toga…
milja lukić
Iako potpisujem ovo što je mnogo lepo sročila Hana: „A čuj, nije mi uopšte djelovalo da se ne slažeš, nego da imaš svoje mišljenje. A vala mi je i dosadilo klimanje glavom, monotono je. Znaš kako kažu, ako svi misle isto onda nešto nije u redu“, moram da se javim.
Više mi ličiš na „Grka koji se buni u apsu“ nego na meduzu, kao uostalom i svi koji imaju svoje mišljenje. 🙂
Miodrag Ristić
Čim je Grk „u apsu“ – mora biti da nije sasvim nevin?
Ti likovi sa sopstvenim mišljenjem su uvek krivi, ako ni zbog čega drugog – bar zbog viška sujete.