Pulicer

Odlučio sam da dignem ruke od „Pulicera„. Nobelovu mi ionako nikad nebi dali (iz čisto političkih razloga) tako da mogu sasvim da odahnem.

Bez šale – te literarne (ili kakve god) pretenzije su čista katastrofa. Razmišljam ovih dana šta me to sprečava da ispaljujem ove postove onako rafalno, kako to rade neke moje blogerske kolege. Dobro – mogao bih sad da kukam kako se nema vremena, pritisla kriza, treba ljudima obezbediti plate… Ali sve su to zapravo samo izgovori. A jel’ nadješ vremena da popiješ čašu vina pre spavanja, šaltajući daljinski? Pa eto – to ti pričam…

Sa auto-cenzurom takodje nemam problema. Bar ne u onom političkom smislu. Jedna od retkih privilegija koju sam stekao zahvaljujući spuštenom želucu, je da mogu svima sve da kažem. Oduvek sam bio preterano gadljiv na neke stvari, što je užasno loša osobina za politiku, a zna da smeta i u biznisu (bar u ovoj truloj tranzicionoj varijanti). Ipak ta osobina u nekom drugom smislu prilično rasterećuje. Nikom nisam DUŽAN lojalnost. Nemam čak ni obavezu da budem dosledan samom sebi. Hvala bogu – na kraj pameti mi nije da se kandidujem za bilo kakvu izbornu funkciju, a već odavno (iz principa) ne učestvujem ni na takmičenjima ili konkursima. Iz (nekih drugih) principa ne apliciram ni na domaćim tenderima…  Daltonista sam za klanove, frakcije, mafije… A ne marim mnogo ni za tzv. „uticaj“ – mada me je @Istok onomad na twitteru ubedjivao da to može da se maže na ‘lebac. Ja svoj hleb zaradjujem na staromodan način (radom), a na njega mažem čist ćeif. To bi u prevodu sa Staro-Bosanskog trebalo da bude ono što samo tebe veseli.

Znači jedina stvar koja me koči je to što sam navikao da sve što radim – radim smarački detaljno i ozbiljno. Treba da vidite kako izgleda moj tavan – k’o apoteka! Za vražijeg „Pulicera“!

Mislim da je došlo vreme da se to promeni. I to bi mogao da bude veoma koristan trening. Kao što u menadžmentu treba razlikovati važno od nevažnog, hitno od bitnog, pravu krizu od histerične epizode – tako i ovde treba postaviti stvari na svoje mesto. Ovo je samo blog. Može malo, ponekad,  da pomogne sajt u čijem se pod-domenu nalazi (odnosno firmu koja to sve plaća) – ali to je to. Ovo je igračka. Bez pretenzija. Ćeif.

Kao čaša vina pre spavanja…