Već godinama se dešava da na našu adresu povremeno stignu upiti za papirne čaše. Medjutim – kao i plastične (PE, PP, PS) – i papirne čaše se iz čisto tehničko / tehnoloških razloga rade samo u veoma velikim serijama. Problem je što su takve serije prevelike za uobičajene potrebe prosečnih klijenta, a pogotovo u slučaju kada su u pitanju pojedinačni tj. konkretni „event-i“ (PR / marketinški dogadjaji). To je glavni razlog zašto, koliko ja znam, papirne ili bilo kakve štampane čaše kod nas niko ne proizvodi…
Ovo je jedno od mogućih rešenja. Kartonski nosač koji je lako brendirati u kvalitetnoj ofset štampi, od jedne boje do punog kolora. Osim dekorativne/promo svrhe – značajno ojačava samu čašu (plastične čaše su ponekad toliko tanke da su skoro neupotrebljive), a sklopiva kartonska drška omogućava da se mogu koristiti i za tople napitke.
I što je najvažnije – nije problem napraviti ih u vrlo-vrlo malim serijama, i u standardnom agencijskom* roku.
(*za juče)
( Hvala Dobrili Močević za ideju) .
DobrilaM
Ovakav odgovor na upit još nikad nisam dobila!
Kapa dole i hvala!
Drago mi je što sam podsjetila na zanemarenu ideju, ko zna koliko ih još čuči „zaštekano“ u glavi 🙂
Miodrag Ristić
Čuči svašta, preko nekih ideja napadalo tri’prsta prašine… Ali ubi nas ova svakodnevna borba za opstanak, pa retko kad uspem da ukradem od sebe samog par sati za ovako nešto. Ali nema veze, to je kao onaj „pretis-lonac“ – što više držiš paru unutra, bolje se raskuva…
I hvala na komplimentima. Koje moram da uzvratim – jer vaš sajt i blog su više nego impresivni
Milko
Čestitke na kreativnosti. Čaše su super, nadam se da će klijent biti zadovoljan 😉
A sad jedan uzgred-budi-rečeno moment..Miodraže, prije neki dan šetam parkom, neki penzioneri pričaju, a jedan od njih-`ladno maše onim tvojim materijalom što si mi poslao u svrhu promocije blogovanja 😀 Dakle, kad se nisam srušio na snijeg. Pitam ga otkud mu, kaže ponio unuci, a uzeo iz-mjesne zajednice!? Otkud tamo-pojma nema. A nemam ni ja.
Miodrag Ristić
Samo mi sad nije jasno iz te anegdote da li si ih ti dobio – ili nisi?
A šta će lepeze na snegu – bilo bi suviše bizarno pitanje (čak i za Bosanske prilike) pa ću da ga preskočim ovaj put…
Milko
Naravno da sam dobio. I podjelio onima koji imaju neke veze sa blogovanjem. Očigledno, neko od njih to je ostavio nekome ko je to ostavio u jednoj banjolučkoj mjesnoj zajednici. Tu se našao dekica, i ponio to unuci. U cijelom tom procesu i \“linkovanju\“ (uvjerio sam se da baš zbog toga nikad, ali nikad net neće moći da parira realnom životu) ja sam se našao kad je on u parku pričao sa pajtosima i držao lepezu u ruci…
miodrag ristic
Dao si mi tako dobar šlagvort, da ne mogu da odolim – Upravo ono što stalno pokušavam ljudima da objasnim: kad pokušavamo da dopremo do ljudi igramo se statistikom. Ogromnu većinu naša priča jednostavno – ne interesuje. Baš ih briga! Za našu ponudu, ideju, firmu, proizvod… Ako imate nameru da im date nešto u ruke, morate da razmišljate o tome da je za mnoge (većinu) to samo djubre. Štos je napraviti tako neodoljivo lepo, korisno, ili kvalitetno djubre – da što veći deo preživi. Bar neko vreme…
Ko ne zna o čemu pričam – nek prošeta malo buvljom pijacom…
Sindža Mrsomud
A da te ubacim u DS, kreće kampanja, trbaće čaša….
Cijena?!?…. dogovoriti ćemo se…. Zajedno ćemo je formirati, a onda ti deo prebaciš….
Ma znaš sve, lako ćemo.
Miodrag Ristić
E, prijatelju moj… Da sam ja iz te priče nebih morao da pod stare dane izmišljam (čaše za) toplu vodu, već bi lepo sedeo u nekom upravnom… Pardon! NADZORNOM odboru.
Bubullina
Odlična ideja 🙂