– Vidite… Ja sam TEŠKOM MUKOM stekao sve što imam… – govorio je sa velikim naporom, a u glasu mu se osećao neobičan vibrato. Sav je treperio, a krajeve reči je muklo gutao, kao da se bori da izgovori sve što je naumio pre nego što ga neko prekine. Posle kratkog uzdaha, nastavi:
– Nisam ništa dobio na pokon! Prvi novac sam BUKVALNO napravio ovim prstima. Pravio sam i prodavao na ulici neku bižuteriju… Još kao srednjoškolac! A onda me je malo i sreća pogledala. Ali nisam otišao da proslavim u kafani sa prijateljima! Ne… Umesto toga sam kupio neku poluraspadnutu malu mašinicu za plastiku… – pogledom je fiksirao neku tačku na plafonu kao da gleda u prošlost.-
– Bilo je to na prvoj godini studija… I dok su moji drugari visili svako veče u „Bona-Fidesu“ i „KST-u“, ja sam u ćaletovoj garaži pravio čepove i kašičice za espreso… Uhvatila me je ta neka strast… Ili je možda uvek bila tu? Ne može se to objasiti, taj miris mašinskog ulja, rastopljene plastike, taj osećaj kad ispratiš kamio pun TVOJE robe… Ne, nije stvar u novcu! Samo taj osećaj da si ostvario nešto… Svaki put bolje, više, veće… I zato sam svaku paru bez žaljenja stalno vraćao u posao. U halu, nove mašine, vozila… Fakultet sam napustio na par ispita do diplome. Shvatio sam da mi to više nikada neće biti važno. Uostalom, za knjige koje sam ja gutao moji profesori nisu ni čuli! I zato niko nije razumeo ništa kada sam krenuo da izmišljam nove proizvode… I da „bacam“ ogroman novac na reklamu, ispitivanje tržišta, i razne druge „novotarije“… Zezali su se na moj račun! Naročito oni paraziti koji su lagodno plivali u svojoj uravnilovci… Sprdali su se samnom!
Malo se nakašljao, odmahnuo rukom, i kao riba na suvom udahnuo vazduh koji mu je nedostajao. Brzo nastavi:
– A onda sam se, posle dvadeset godina, „preko noći obogatio“. Upala mi sekira u med! Svi su najednom znali svaki detalj o mojoj vili, automobilima, jahti… Gađali su se mojim navodnim milionima kao jabukama. Da li je nekoga bilo briga što su me radnici stalno ucenjivali štrajkom i inspekcijama? Ili što su mi banke puštale menice? Ili što me reketirao, varao, i krao – ko kod je stigao?… A država! Ha! A tek država… – odmahnuo je ponovo rukom.
– Dobro, dobro… Neću o državi… Ona me je dovde i dovela! I šta sad doktore! Šta ćemo sad?
Lekar tek tad podiže glavu sa monitora u koji je sve vreme gledao. Kao da je čuo samo poslednju rečenicu, reče smirenim glasom:
– Rekao sam vam da se smirite i da razmišljate pozitivno! Dobra stvar je što vam se taj sav trud na kraju isplatio, i što ste sada dovoljno imućni. Da je neko drugi na vašem mestu prepisao bi mu Bensedin i poslao ga kući, a rodjacima bi rekao da se ne nadaju mnogo… Ali vi ste drugi slučaj – vi možete da se izborite! Tačno – sav taj stres i adrenalin su koji su vas nosili godinama, od vašeg tela su napravili olupinu! Ali navikli ste da se borite! Srce vam radi sa 30%… Krvni sudovi su vam ka-ta-stro-fal-ni! Ali pritisak i ostalo možemo, uz vrlo skupu terapiju, da držimo koliko-toliko pod kontrolom. Samo vam POD HITNO treba novo srce! A to košta! I to strašno košta… Možda ćete morati da prodate veći deo onog što imate. Ali ništa ne brinite, spašćemo vas…
Lekara prekinu upaničen ženski glas:
– Doktore! Ali doktore… Vidite! – sestra se nadvila nad bolesnikom.
– Vidim! Da, vidim… Dajte mi brzo… Brzo, iz petice donesite defib! Onaj novi! Brzo! I pošaljite mi Marka… Hajde, šta stojite tu! – u dva koraka stvorio se pored vitrine sa ampulama, i stade da pretura. Osim zveketa stakla čuo se samo odjek sestrinih užurbanih koraka, i nerazgovetan žagor. U trenutku još jedan lekar teatralno utrča u ordinaciju, i skoro se sudariše kraj bolesničke postelje.
A onda se sav taj metež i trka zalediše u trenutku, kao kad pukne traka na kinoprojektoru. Oba lekara su istovremeno ugledali tanak mlaz krvi koji se slivao iz pacijentovog uha. Doktor spusti neiskorištene ampule u džep od mantila, i sleže ramenima:
– Ovaj udar je bio suviše jak. Nije imao šanse…“
Drugi lekar, još malo zadihan od trčanja, samo glasnu uzdahnu:
– Siroma’…
. . .
*/ prim.aut: „Return on investment, R.O.I.“ – Povraćaj (prihod) od ulaganja. Ekonomski parametar koji opisuje opravdanost neke investicije /
Miroslav Saračević
Svaka čast za naslov.
Priča je dobra i poenta je jasna, ali naslov kida.
Miodrag Ristić
Hvala. Najiskrenije – od naslova sam i pošao, ali u sasvim drugom pravcu. Medjutim, bilo je TOLIKO VRUĆE da mi je u trenutku palo na pamet kako „od ovoga može da se rikne…“
A onda je dalje išlo sve samo od sebe…