Skoro mesec dana, sa mukom, čitam jednu vrlo neobičnu knjigu. Sinoć sam najzad stigao do kraja i osećao sam se pomalo kao alpinista kada se popne na neki vrh. Vredelo je? Kako se uzme… Ali da počnemo od početka:
Knjiga se zove „Radar budućnosti“ (u nemačkom originalu „Das Zukunfts-Radar“ (srpsko izdanje „Mali Nemo“ 2006) Autor knjige (bar po prezimenu naše gore list) Pero Mićić je priznati nemački i svetski futurolog, konsultant mnogih velikih kompanija (Siemens, Bosch, Basf, Microsoft, Hilton, Nestle, Daimler (Mercedes)… itd..) Neosporno je autorovo veliko iskustvo, naučna sistematičnost, teorijska potkovanost, multidisciplinarnost…Posebno me je fasciniralo njegovo poštenje. Ne jednom, već nekoliko puta na stranicama svoje knjige napisao je (iako se knjiga bavi proučavanjem budućnosti) da je budućnost po svojoj suštini nepredvidiva! Ovaj stav može izgledati paradoksalno, ali kad malo razmislite i druge nauke se susreću sa sličnim problemom, pa im to ne smeta da „lutaju kroz maglu“ (uzmite samo medicinu na primer). Uostalom u većini ljudskih napora – cilj zauvek ostaje nedostižan…
Ako ostavimo filozofiju po strani (i autor joj je posvetio tek neophodni minimum prostora) ostaje pretežni deo knjige koji se bavi faktorima, trendovima i tzv „temama“ budućnosti, kojima je jedna od retkih zajedničkih osobina da će uticati na budućnost svih nas (više ili manje) bar narednih 10-tak godina (većina i znatno duže). Ima tu faktora koji su pretežno tehnološki, demografski, politički, naučni, etički, socijalni… Većina uticaja je zapravo složena, a samo u prvom nivou njihove interakcije su nesagledive.
Reč HAOS (u smislu teorije haosa) se spominje često u ovoj knjizi, kao i neki drugi takodje vrlo „uznemirujući“ pojmovi (npr: „Wild-card“ tj. „neočekivani dogadjaji“, poput 11. septembra, ili aktuelne krize). Sam autor (pošteno) priznaje da u knjizi zapravo ima vrlo malo novog, ali njena vrednost je što se, manje više, SVE tu nalazi, sistematizovano i na jednom mestu.
Ipak najvaznjiji deo knjige je putokaz, po autorovim rečima „vrlo uprošćeno“ uputstvo za izradu sopstvenog „radara budućnosti“, što je neka vrsta metodologije za primenu faktora iz knjige. Analogija sa radarom je u stvari vrlo dobra i višeslojna. Pogled uperen u budućnost, i pored svih „alata“ za detekciju i analizu tzv. „ranih signala“, neće nam omogućiti da budućnost vidimo ništa bolje nego kao nejasne senke na radarskom ekranu. Ipak, to je mnogo više od oslanjanja na puku intuiciju ili varljivu sreću. Glavna korist od svega su ŠANSE, uz svest da je budućnost (barem delimično) proizvod i naših akcija i napora.
Ako rešite da pročitate ovu knjigu (preporučujem!) spremite se na mukotrpno putovanje. Mislim da razumem zašto je autor knjigu morao da učini tako napornom. Verujem da je i sam bio toga svestan, i da je „višak“ suvoparnih i zamornih pasusa, čija je jedina svrha da doprinesu neophodnom kredibilitetu, pokušao da kompenzuje sa što više (ponekad gotovo anegdotskih) primera. Voleo bih da mogu da kažem da je u tome uspeo, ali… Ne mogu da budem strog prema tom očiglednom pomanjkanju samopouzdanja, uostalom već je dovoljna hrabrost baviti se nečim tako kontraverznim…
U svakom slučaju, ako budete dovoljno uporni, g. Mičić će vas ovom knjigom dopratiti (kao neki himalajski šerpas) u podnožje vrhova na kojim je malo ko bio. Nevolja je u tome što se do vrha penjete sami. Na kraju, čak i kada tamo stignete, ostaje jedno pitanje bez odgovora:
A šta sad?
.
goizzy
E ovo je dobro!..Ovo mu dodje kao kad pre podne gledam zasedanje skupstine a uvece RTS-ov prilog o tome sta sam zapravo gled’o pa se pitam jesam li gled’o istu skupstinu kao I ta riba iz RTS-a. ili sam jednostavno ja glup pa nisam nista razumeo za razliku od nje(a I realno, ipak je to javni servis ne bi oni valjda stavili tamo neku dijabolu, zna ta sta je cula I sta prica)
Elem, sticajem okolnosti I subjektivnih slabosti ,jer samo labilna licnost moze procitati tu knjigu da samog kraja, I sam sam imao nadam se tu retku priliku. da procitam istoimenu I gore navedenu knjigu. Od vajkada je bila opsesija svih (vise ili manje) mislecih ljudi na ovoj planeti da mogu da zavire koji dan ,mesec, godinu ili stoljece u buducnost ne bi li saznali sta nas tamo ceka, koja kombinacija brojeva na lotou ce izaci ili vec sta koga zanima a sve u cilju da se ne zajebemo ili izvucemo kakvu , sto pravno sto protivpravno, stecenu korist..
Tako sam I ja ,lakoveran a sklon neradu I sticanju materijalnih I nematerijalnih dobara, vec po snimanju naslova knjige odmah presao na studiozno citanje iste .Na moju veliku zalost a I svih onih , nadam se malobrojnih koji ce procitati ili su procitali (ovu knjigu ,od prve stranice iste sam autor je poceo da objasnjava i da se pravda zasto sve to sto ce on pomenuti a vi pokusati primeniti nema sanse da upali u praksi. Da bi pojacao tu svoju tvrdnju a ipak ispunio prostror izmedju korica u nastavku je dao mali million podataka I to je najzanimljiviji deo a I nadasve poucan jer se covek zaista sokira kad sazna kakvi su nam “trendovi” I kuda vodi ova nasa prinudna uprava nad ovom planetom…elem..od globalnog otopljavanja preko kiselih kasha, izumiranja ko zna kakvih zivuljki sto na kopnu sto u moru pa sve preko najnovijih podataka o prezaduzenosti nesvrstanih I bogatstvu onih “svrstanih”.pa podela na ove I one sto po veri sto po neveri pa raznih drugih podela, tablica, grafikona o globalizaciji internetizaciji, protoku novca, ideja, gigabajta I ko zna cega jos tu nije bilo dotaknuto…(da li ste znali da svaki treci stanovik zivi dnevno sa manje od dolara..savki drugi sa manje od dva dolara dnevno..a ono sto je preostalo zivi sa evrima pa se ne sekira?)
Na samom kraju knjige a u svega par krajnje nejasnih recenica autor je nasao za shodno da da I par prakticnih saveta kako sve te podatke a koji se ticu nekog vaseg sto poslovnog sto ‘nakog il’ ‘vakog radara buducnosti. odnosno koriscenja istog.
I da ne bi sve ostalo misticno I u domenu teorije pokusao sam sam da napravim model I proverim jedno proracanstvo koje kaze da ce sve sto ostane Srba moci da stane pod krosnju jedne sljive… … I necete mi verovati ali ne samo da sam dobio egzaktno tacan broj istih vec mi ispadose I njihova imena I prezimena….eeeee..da vam ne bi rek’o pa da me ‘apse jos sa tuzbom da podrivam same temelje naseg evroatlanskog integracionog kapitalizma I drske zloupotrebe izvojevane pobede osvajanja slobode govora (da zaboravih reci da je ta borba bila i nadasve pravedna I nicim izazvana)
Eto, nadam se da sam vas na vreme odvratio od citanja iste knjige, ma….od citanja kao takvog zapravo jer eto I sam autor te knjige ocito ucen I nacitan covek, pun saznanja I dobrote da ista podeli sa nama nije mogao da dobaci ni 3 godine ispred I barem nas upozori na ovu ekonomsku krizu koja na svu srecu, po tvrdnjama nasih uglednih ekonomista I politicara, nas nece da pogodi a jos manje da zaobidje
I praktican savet na kraju..man’ se knjige uzmi lopatu I radi nest’a
Miodrag Ristic
E burazeru, tvoj blog bi o’ma’ turio u bukmark!
Pero Micic
Tek sada sam nasao ovaj blog. Hvala vam na reviji moje knjige. Davno je to bilo, 2006e. Izasle su dve nove knjige od tada, samo na nemacki, engleski, kineski itd, ali ne sa srpskom. Da samo nije tako tesko naci dobrog izdavaca u Srbiji. Sve najbolje, Pero Micic
Miodrag Ristić
Hvala vama na ovom komentaru. Uživao sam u čitanju vaše knjige, i baš bih voleo da pročitam nastavak ili neko prošireno i dopunjeno izdanje posle cele decenije, koja je bila posebno uzbudljiva. Pokušaću da nađem knjigu na engleskom, pa da uskoro napravim i ja nastavak ovog teksta…