Koliko su ove garancije pouzdane i praktične drugom prilikom… Ono što sam hteo – je da sa vama podelim još jednu za koju nisam ranije čuo:
Posle naporne potrage za nekim egzotičnim repromaterijalom (uz pomoć interneta – naravno) stižem da novog dobavljača sa kojim nisam nikakada ranije saradjivao. Sedim u kancelariji i čekam da se otkuca profaktura (preuzimanje robe po uplati profakture) i vodimo uobičajen razgovor kakav se vodi u takvim prilikama: o vremenu, poslu, stresu… Slučajno spomenem nekog saradnika koji mi je „digao pritisak“ bez ikakve konstruktivne ideje već: „…kao da je hteo da se otarasi nekog fantoma slobode i utrapi ga meni…“
Odjednom sve se „budi“ i menja: „Bunjuel? Odkud neko tvojih godina poznaje Bunjuela?“ (valjda izgledam mladoliko?). Razgovor odlazi na teren koji očigledno zatiče nespremne sve prisutne: (diskretni šarm buržoazije… Marčelo Mastrojani….Salvador Dali i Andaluzijski Pas, kako se beše zvao onaj španski glumac…onaj sa bradicom…)
Dok sam se osvestio bio sam u kolima za (skupocenim) materijalom preuzetim „na časnu reč“ i na Bunjuela.
Dali je zaista manja verovatnoća da vas prevari neko ko poznaje Bunjuela, Džojsa, ili Kejdža? Ma neee! Sećam se da sam Kejdžovu knjigu pozajmio jednom momku (nikad mi je nije vratio), koji je kasnije uhapšen u Austriji zbog pljačke banke! Ali mislim da znam u čemu je stvar: Ako već neko MORA da vas prevari…
… bar nek bude neko pismen!
.
Jelena Jovanovic
„Ako već neko MORA da vas prevari… bar nek bude neko pismen!“ je opasna postavka stvari…narocito zato sto je buducnost nepismena…
Ali sta da radimo, kriza je 🙂 Evo ja stedim na „kukicama i kvachicama“.
Miodrag Ristic
Nešto zaista sa tim kukicama i kvačicama nije u redu. U skladu sa mojim (više nego skromnim) znanjem i solidnom dozom pragmatičnosti, tamo gde vidim da prave problem ja ih ignorišem.
A što se „nepismene budućnosti“ tiče – tu su blogeri zar ne?
Dobro došla, osećaj se kao kod svoje kuće…
Prokka
Uvek me oduševi kako jedan naizgled bezazlen komentar može celom događaju da da potpuno drugačiji ton. Ja iskreno želim da bude što manje varanja naravno. Nove generacije mislim da jesu nepismenije kada se radi o korišćenu olovke, hemijske i penkala, ali sa druge strane mislim da mnogo bolje barataju kompjuterima i engleskim pošto im je za iste veoma potreban. Kult čitanja nisu oni zapostavili već nisu imali prilike da se sa njime na pravi način susretnu. U mojoj porodici moja seka mnogo čita, ja… ne baš nažalost
Miodrag Ristic
Izvinjavam se Proki (i drugima) što su komentari „zaglavili“ na greškom uključenoj moderaciji. Da parafraziram onog filozofa „polako otkrivam koliko ne znam…“
A izgleda i nisam dovoljno „pismen“ da se setim ko je to rekao? Možda Sokrat?