Ne volim da linkujem vesti, ionako ih najčešće čujem iz druge ruke pa ni ne znam koji je izvor. Ali ovih dana se govorka o toj nekoj kući u Vreocima za koju su kumovi isplatili jedni drugima neku siću, mislim da se spominje cifra od 3 miliona eura… Verovatno sam sve pogrešno razumeo, i još pogrešnije zapamtio, ali to ništa ne menja na stvari. Da li su tu cifru ukrali iz naših džepova na toj jednog pojedinačnoj mućki, ili na dve-tri slične… A zar je uopšte bitno?
Jednim potpisom (ili sa dva-tri slična „autograma“) partijska žgadija nas lagano olakša za iznos jedne debele strane investicije. I umesto da tog konkretnog dana dobijemo 300 novih radnih mesta, neki lik sa nadimkom iz crne hronike postade bogatiji za garsonjeru kod Arene, Ferari, jahtu i tri-četiri osrednje sponzoruše. Naravno sve je to isključivo u domenu teorije. Ko tu s kim deli evriće i kako – o tome mi papani možemo samo da nagađamo…
Ali matematika je egzaktna nauka:
A matematika kaže da kad podeliš 3 miliona evra na 6 miliona stanovnika ispadne da su nam, tog konkretnog dana, svima ukrali za hleb i mleko. Lepo su nam gurnuli ruku u džep, svakome od nas, i uradili nas k’o bakicu na autobuskoj stanici. A danas? A juče? Šta mislite koliko često nas tako džepare?
Kad vam sledeći put zafali neki dinar za cigare, kafu, benzin, ili hleb – setite se ovoga.
– Ne, niste zaboravili novčanik na klaviru…
…Nego vas je opet odžepario onaj šljam!
.
Marjan Paradoksija
Svaka čast za ovo! Pravo u srž problema! Samo što su njihove ruke nevidljive, pa ne možemo da ih „nahvatamo“ na delu, nego tek kad probamo da izvučemo pare iz novčanika – a one već izvučene!
Pitam se samo, da l bi mi rekli, gde je otišao moj deo, na garsonjeru, jahtu, ili nekoj od sponzoruša?
Miodrag Ristić
Možda na PDV? (jel’bi ti bilo malo lakše?)
Goran K.
I ne samo za cigarete, kafu, benzin, ili hleb… gde su lekovi, mamografi, bolnice… doprinosi, penzije. I, na kraju krajeva, ljudi. Srbiji ponestaje ljudi.
Miodrag Ristić
Tačno tako, mnogo malih džeparenja (čuj 3.000.000 eura malo džeparenje?) kada se saberu pretvore se opštu kataklizmu. Ali kao što je još Orvel davno primetio – najveća prevara je ona jezička. Ako nam nametnu ideju da se radi o „anomalijama“ sistema, o nekakvoj bezimenoj i bezličnoj „korupciji“, prihvatićemo i da se to dešave nekom drugom. A stvar je zapravo vrlo LIČNA. SISTEM se sastoji u tome da NAS šljam džepari svakodnevno. Ljudi se guraju da uđu u to kolo, i svojski podupiru sve to samo da bi kad-tad došli u poziciju da se „omaste“. A da se (svi) bar malo ne omaste, ovako ili onako – sistem nebi ni opstao….