Danas sam uradio nešto bizarno: Malo sam čitao sopstveni blog! Izgleda da bi trebalo to češće da radim – poslednjih nekoliko postova su stvarno očajni!
Mislim, nisu toliko očajne ideje, koliko SVE ZAJEDNO izgleda očajno! Naravno, ideja ovog bloga (a naročito verzije na engleskom (http://promo-print.blogspot.com/) je od početka bila da se privuče još neki potencijalni kupac, saradnik, ili bar posetilac na sajt (www.deto.rs), ali do skora je to ipak bilo koliko-toliko „upakovano“, a trudio sam se i da postojećim klijentima (koje sam želeo da privučem da povremeno posećuju ovo mesto) pružim i neke dodatne „korisne sadržaje“… Ni sam ne znam kako mi se desilo da se blog preko noći pretvorio u „Blogo-Shop“!
Da ironija bude veća – i ja mrzim reklame! Voleo bih naravno da ponekad odem malo da se smejem na „Noć reklamoždera“ (al’nikad ne stignem), kao što sam uvek voleo slične emisije na televiziji, ili lucidne ideje u štampanim medijima… Ipak to je daleeeko od „regularnih“ reklama tipa: „skinite fleke, ispeglajte bore i telefonirajte do mile volje na povoljan kredit, sa mirisom mošusa, ukusom limuna, i naravno (onih dana) – sa krilcima!“ U najboljem slučaju postanem „vickasto-ciničan“, a ako neko slučajno uključi „Tele-shop“ – dešava mi se da dobijem i pravi napad panike: „Sklanjaj-bre-tooo!„
Naravno – treba nam posao, od nečega mora da se živi. Sve ja to razumem i (kažu) uspešno praktikujem već 15-tak godina. Hopkins mi je „otvorio oči“ – nije Amerika velika zbog Detroita i Holivuda, već zbog putujućih prodavaca biblija, zavesa za tuširanje, i usisivača …
Imao sam danas jedan „flash“. Posle višemesečnog udaranja glavom u zid i jalovih pokušaja da uspem u onome od čega je izgleda ceo svet digao ruke (da pobedim krizu), palo mi je na pamet da bi sa istim budžetom koji sam planirao da odvojim za promociju jedne nove ideje, mogao da kupim čamac i celo leto provedem vozikajući se po Tamišu, Dunavu, i okolini! Opušteno!
Neko bi morao da me podseti na „odgovornost“ koju imam, jer ta fix-ideja mi postaje sve primamljivija… Pogotovo kad se setim kako se ovih dana polako ali odlučno priprema uvodjenje novog PDV-a, čime naša „odgovorna“ država pokazuje čvrstu i nepokolebljivu rešenost da istraje na svom parazitsko-reketaškom kursu (uhodanom već više decenija)…
Eto, tako nastaju ideje! Upravo sam smislio kako da Srbija, i svi mi s njom zajedno – izadjemo iz krize!
Izvozićemo banane!
.
SadClown
Hehe, dobra ideja, mislim da bi kao izvoynik banana bio bez konkurencije u Srbiji!
Eto prostora da napraviš monopol! xD
Jelena Jovanovic
Ja ne mrzim reklame 🙂 Ali kapiram umor od posla i od bloga…sve nas to tu i tamo snađe. Pa prođe, srećom 😉
Prokka
Mnoge genijalne ideje nam dolaze kada radimo nešto potpuno deseto. Nešto opušteno. Nešto o čemu ne moramo mnogo da razmišljamo.
U ovoj situaciji verujem da bi za tvoj posao bilo mnogo bolje rešenje kupiti čamac i uživati u Dunavu i u miru sa prirodom dolaziti do mnoštva ideja šta i kako može bolje ubuduće.
Druga opcija bi bila da pored sebe u čamac smestiš još neke sebi zanimljive ljude pa da praviš mala okupljanja i brainstorminge na vodi. Ne verujem da bi to iko odbio 🙂
M.R.
@ SadClown – Monopolu se u zube ne gleda!
@ Jelena – Naravno ni ja ne mrzim reklame (njima se uostalom bavim već skoro 20 godina)Samo mi je ponekad tužno kad vidim da na polju koje je jedno od poslednjih utočišta kreativne lucidnosti – nadiru stupidne „ziceraške“ metode (zato ih valjda ljudi i mrze)…
@prokka – Definitivno druga opcija! Javiću ti čim ga kupim…