bre(nd)

Moju tezu u odnosu prema Brend-iranju pokrenuo je u stvari četvrti blog (zapravo deo intervjua koji sam tim putem „absorbovao“). Jedan zapaženi američki ekonomski analitičar je izjavio otprilike: „…srećem gomilu ljudi sa istoka koji bulazne o brendiranju i marketingu, kao da su se rodili u kapitalizmu…“

Šta je tačno želeo da kaže sa sigurnošći ne mogu da tvrdim. ali mogu da posvedočim da ima mnogo nebuloznih ideja svuda oko nas „upakovanih“ u još nebulozniji koncept „Brenda“ (onako kako ga njegovi autori vide). „Srpska Rakija“, „Srpski Kajmak“, „Srpska Izvorska Voda“… (kad može „Francuski Konjak“, ili „Nemačka Mehanika“ – što da ne…)

Naravno ovo je samo moje vidjenje stvari, ali čini mi se da su autentični istorijski brendovi (najradije nebi ni koristio taj termin) u dubokom konfliktu sa samom suštinom tržišne ekonomije. Većina je i nastala, ili su joj temelji udareni u sasvim drugačije (pred-industrijsko) vreme kao posledica patrijarhalnog morala i adekvatnog (arhaičnog) sistema vrednosti. Moglo bi se čak reći da se u korenu autentičnih brendova (čitaj: „vrednosti“) zapravo nalazi otpor (prezir?) prema masovnoj produkciji – uključujući i načela ekonomičnosti, rentabilnosti i produktivnosti… Povući ću tu izjavu kada mi neko ubedljivo objasni kakve veze ima ideja da viski treba da 25 godina leži u buretu da bi mogao da se nazove „Royal Salute“ – sa tržišnom ekonomijom?

Dali govorimo o Rolsu, Roleksu, Harleju… U suštini sve se svodi na pitanje reputacije. Reputacija (tj. ugled, čast) je vrlo star koncept, spominje se u najstarijim epovima koji su usmeno prenošeni mnogo pre izuma pisma. Čak i u najprimitivnijim društvima zna se dobro „Ko kosi a ko vodu nosi“. Verovatno najvažnija stvar u vezi sa tim konceptom je KONTINUITET. Nema izgovora, padova, trenutaka slabosti, kriza… Brendovi su neka vrsta vrednosnog ankera, oni nas podsećaju koliko je potrebno znanja, iskustva, energije, vremena, i ISTRAJNOSTI uložiti u neku aktivnost da bi se stvorila REPUTACIJA koja nešto znači.

Ja lično verujem da u suštini te ideje nije i nikada neće biti „tržišna orjentacija“. Možete naravno marketinški upotrebiti (ili čeće – zloupotrebiti) istinske vrednosti, ali ih nikada nećete „namenski“ stvoriti. Naravno franšize i proizvodi svih vrsta nastaju (i nestaju) kao pečurke, ali iza svih istinskih vrednosti stoji nečije životno delo.

Ništa manje.
.