Reč „brendoliki“ sam već koristio ranije, u pokušaju da označim specifičnu vrstu „brendova u pokušaju“ koji od celukupne ideje građenja robne marke pozajmljuju samo šminku, tj površinski utisak , ili što bi naš narod rekao – image. Pojava je zapravo toliko raširena, da se danas odnosi praktično na sve filme i proizvode, od novosklepanog zašećerenog napitka u maloprodaji – do poslednjeg neukog frizera iz predgrađa… Međutim, moja umotvorina je suviše mnogo ljudi osocirala na cinične falsifikatore koji u nekom poznatom brendu promene samo jedno slovo da bi ućarili nešto u toj konfuziji, u nadi da će se izvući pre tužbe za povredu autorskih prava…
.
.
Zato mi je bila potrebna još jedna reč koja će bolje opisati pojavu. Jer se NE RADI o bukvalnom imitiranju nekog konkretnog rešenja, već o podražavanju KOMPLETNOG vizuelnog jezika i komunikacijske prakse. A onda sam shvatio da postoji i priča iza priče. Da je ceo svet odavno zaglavio u mimikriji, i da smo već napravili pun krug.
Jer nekada se sve ovo radilo zbog prepoznatljivosti. A sada je cilj većine „zlatna sredina“, sigurica, ziceraški prosek…
.
.
Cilj je utopiti se u masu…
.
Ostavite odgovor