.
Da bih rešio problem sa jednom izrekom setio sam se druge:
„Odelo (ne) čini čoveka“. Kao što verovatno znate – latinski original ove izreke zasnovan je na antičkom „dres-kodu“ gde se po boji ili vrsti toge tačno znalo kom rangu, cehu, odnosno profesiji je pripadao čovek koji je nosi. Smisao izreke je bio „da smo ono čime se bavimo“ – odnosno da naša profesija, uloga u društvu (ili društveni status?) čine ono što zapravo JESMO.
Kakva je tačno bila sudbina ove izreke – ne znam pouzdano. Mogu samo da nagadjam da su je (na primer) „iskrivili“ Benediktinski kaludjeri u mračnom srednjem veku, ili Puritanci za vreme reformacije, ili možda Pariski Komunari, možda Marksovi vatreni sledbenici… Nije uostalom ni važno – neosporno je da je takva (izvrnuta) stigla do našeg doba. Osim ubačene negacije, izmenjen je potpuno i fokus ideje. Umesto prožimanja društvene uloge i suštine ličnosti, nova „frizirana“ izreka se bavi – stajlingom! Doduše ona nagoveštava da postoji „nešto više“ od spoljašnosti, ali se zadovoljava da kaže „šta to nije“ (a ne kaže „šta jeste“ – nove mudrosti su obično vrlo nedorečene).
Poenta priče je da vreme menja istine tako što gomilajući sitne promene (veličine zrna peska) gradi velike meandre koje skreću i rasplinjuju našu pažnju na stotine razgranatih tokova…
A koja beše druga izreka?
Recimo: „Da li je moguće starog psa naučiti novim trikovima?“
Ne osećam se naročito star (češće se osećam kao pas!) – ali znam da mi je sve teže da „sustigem“ sve što bi trebalo. Najteže mi padaju pokušaji da ostanem u toku sa svom tom gomilom stvari koje se dešavaju sve brže… Bilo bi verovatno lako (ili bar lakše nego ikad) sa svim prednostima koje nam pruža novo doba, kada bi samo bilo dovoljno vremena. Ili bar kada bi druge stvari (npr.trivijalna borba za opstanak) oduzimale malo manje vremena i energije?
Ipak mislim da je posredi samo privid. Količina „trikova“ kojima sam u poslednje vreme ovladao je nekoliko puta veća od više-decenijskog proseka. Frustracija potiče od SVESTI koliko smo blizu cilja, a nju retko imaju oni koji su ispali iz igre… Znači i ova izreka može da se „izokrene“…
Moram još nešto da vam ispričam: Pojavili su se nedavno Rusi (novi vlasnici) u jednoj našoj velikoj kompaniji. Umesto očekivanih pijanih Baćuški pod krznenim kapama – osvanuli su „Japiji“ koji postavljaju čudna pitanja. Znate li koje pitanje je pokosilo većinu nekadašnjih menadžera?
„Šta ste radili na svom usavršavanju u poslednjih 5 (ili 10) godina?
Izgleda se učešće u politici, kafanska i slična druženja ne kotiraju naročito.
Ali, dresura je počela…
.
pedyamilicevic
"Da li je moguće starog psa…" zavisi od psa. Njegove želje, volje, motivacije… Svi smo mi u svakodnevnoj borbi za opstanak, manje ili više uspešnoj. Opstanak na poslu, o(p)stanak pri zdravoj pameti, opstanak porodice… Prvi povlači i ostale, a samo retki imaju podršku da prvi ne ugrozi ostale. Ja je (srećom) imam.
A kad čovek, recimo, ne uspe da opstane na poslu – šta činiti? Pa, naučiti neke nove veštine, recimo. Pričam iz ličnog iskustva – da sam uspeo u borbi za o(p)stanak na poslu, verovatno ne bih imao vremena da počnem sa twittovanjem i blogovanjem. Ne bih uspostavio kontakte i upoznao neke fine i pametne ljude. Ne bih se upoznao sa nekim novim tehnologijama i načinima komunikacije. Da li je vredelo truda? Da, svakako. Da li sam rešio poslovni problem? Ne (još uvek). Očigledno mi ostaje da naučim još nešto trikova… 😉
Miodrag Ristic
Cenim tvoju podršku, i voleo bih da postoji neki "mind-sharing" preko koga bi mogli da pomognemo jedni drugima (blogovi su verovatno nešto najbliže toj utopiji).
Ja verujem da su potrebne TRI stvari da bi se "mi matorci" uspešno nosili sa novim vremenom:
Optimizam, humor (može i crni), i…
Koja ono beše treća?
pedyamilicevic
Pa nije to baš utopija 😉 Pretežak je to izraz. Nije nemoguće pomoći drugom, samo ako znaš kako, ako je problem iz tvog domena. I ako imaš dobru volju, naravno. A zaista mislim da su blogovi dobar kanal komunikacije. Ne znam koliko baš pomažu, ali definitivno informišu, daju neke nove ideje i povezuju ljude. Naravno, od bloga do bloga i od tematike do tematike, neki su manje ili više stručno usmereni, ali ni jedan ne škodi 😉
Daaa, kad se setim te treće stvari, javljam ti… 🙂
Miodrag Ristic
Ono što sam ja imao na umu i jeste neka vrsta utopije. Jednom sam bio dosta blizu da to i ostvarim ali… Ipak živim u nadi: ideja je da se napravi "razmena" umova po sistemu: (kako su ono za vreme rata govorili) "svi za sve" tj. bez kalkulisanja. Ta tema me okupira već neko vreme, jer ispada da je tzv. "tržišni način" razmišljanja postao kočnica za pravu sinergiju. Nadam se da (bar) neko razume o čemu govorim…