Slušao sam nedavno jedno zanimljivo predavanje. Predavač je ispričao anegdotu koja me je pogodila pravo u centar (mislim da je glavni lik bio Faradej – ali nisam siguran). Citirano po sećanju:
Naučnik dolazi kasno uveče u laboratoriju i zatiče asistenta koga je već sretao nekoliko puta u toku dana na istom mestu. „Vi ste još uvek tu?“ – upita ga naučnik. Asistent se obradovao što je njegova marljivost primećena, i sa ponosom reče kako je ceo dan proveo vršeći eksperimente.
„A kada vi stignete da razmišljate?“ – komentar je bio nemilosrdan.
Moraću malo da razmislim o ovoj anegdoti.
Naravno, kad stignem od posla…
Милко Грмуша
Tesla i Ajnštajn su govorili kako veći dio vremena uglavnom ne rade ništa :)…razmišljaju,igraju se,igraju se,zezaju se,razmišljaju…i onda bum- E=mc2 😉
Miodrag Ristic
Već sam pisao ovde na blogu o knjizi: "Kako da dodjete do ideja" od Jack Forester-a (link: http://detozin.blogspot.com/2008/10/pogrean-odgovor-ili-pogreno-pitanje.html) Čovek je dao opis nastanka (originalnih) ideja za koji mislim da je veoma realan, ide otprilike ovako:
Prvo prikupiš sve relevantne (i neke sasvim ne-relevantne) informacije. Onda ih variš-variš-variš… Pokušaš da sagledaš stvar iz svih mogućih uglova i da primeniš svaku moguću tehniku analize i/ili sinteze.. A onda PUSTIŠ SVE DA STOJI NEKO VREME. Po mogućstvu potpuno zaboraviš na to, i baviš se nečim sasvim drugim…
A onda dodje – BENG! (ako si prethodne korake odradio kako treba, i ako treniraš ovu veštinu dovoljno dugo)
Naravno ako ti je rok do sutra u podne – celu priču možeš da zaboraviš. Zato je ogromna većina nazovi-kreativnih dometa (npr. u marketingu) tako banalna i predvidiva.
Milko
vidiš,dešavalo mi se da napravim neke projekte upravo na način kako si ovdje opisao,ali mi se takodje dešavalo da dam maksimum upravo kad sam pod stegom rokova..ajde ga znaj,inspiracija je promjenjiva…