Ne, ne zalažem se za bojkot, bele listiće, ili bilo šta slično. Kad dođe taj dan, otiću ću tamo gde treba, i zaokružiti ono najbolje što bude postojalo u ponudi. Pritom – vodeći ISKLJUČIVO računa o sopstvenim interesima, odnosno interesima moje porodice, mojih zaposlenih, i drugih ljudi koji su mi bliski ili važni. Onako kako mi savest, iskustvo, i ovo malo pameti pomognu da prokljuvim i iščeprkam ispod svih tih silnih lagarija i kombinacija.
Ali neću da se primam, ložim, gubim kosu, živce, kalorije… Ni jedan-jedini minut vremena! Nema više polemika, jalove priče o promeni paradigme, mentaliteta, ili fokusa. Jer sve su to budalaštine. Ovde se ništa bitno nije promenilo u mentalnom sklopu ljudi već 300 godina. Nema čak ni mnogo razlike između „sirotinje-raje“ i „seoskih knezova“. Svi se oni trude da štrpnu (kraducnu) za sebe koliko mogu, i/ili zakinu drugima ukoliko mogu. Čast izuzecima…
Ali dok tih izuzetaka ne bude bar za jednu malecnu stranku, makar za najuže rukovodstvo – ništa se i neće promeniti. Osedeh (bukvalno) čekajući, sve u nadi da će se to, ipak, jednog dana desiti. Ali više neću.
Definitivno imam pametnija posla
Srećom, baš ovih dana prebacujem arhivu firme sa starih CD i DVD diskova i imam pred sobom kao na dlanu jednu očiglednu istinu. Sve vreme – protekle 24 godine, 288 meseci, 2016 radnih nedelja, 14.112 radnih dana – konstantno sam imao pametnijeg posla. I to uglavnom – plaćenog. Ali čak i onaj posao koji sam radio „za slavu“, kao investiciju za budućnost, ličnu ili poslovnu promociju, ili u humanitarne i slične društveno korisne svrhe – sve je to bilo MNOGO korisnije od praznog političarenja.
I gledajući te stotine hiljada fajlova shvatim da je i to glupavo arhiviranje (operacija za koju vam je zaista dovoljan IQ~60) mnogo pametnija stvar od bavljenja politikom. Zapravo – na tako glupim stvarima su podignute čitave imperije. Ne verujete?
Kakve veze mogu imati Đorđe Čvarkov i Dragan Jove Torbica sa imperijalnim dometima? Prosto da prostije ne može biti. Samo se zapitajte u čemu je glavna snaga npr. američkog imperijalizma? U logistici. Stići i uteći, i na poslednju čuku planete. Ali ne samo to, već u toj vokojebini obezbediti za nekoliko sati uslove za relativno normalan život sirotinji koja se tamo bori za njihov „way-of-life“. Pitku vodu, struju, gorivo, hranu, toalet papir, rock’n’roll, stomatologa (sa zilion njegovih potrepština), marihuanu, pivo, municiju… A za tako nešto je potrebna gomila ćata sa vrlo detaljnim i ažurnim evidencijama svega i svačega. Ili uzmimo na primer stare Rimljane… Britance ili Turke? Samo zemlje u kojima svaki od boga zaboravljeni „šraf“, u nekom buđavom suterenu marljivo radi svoj beskrajno glupi posao – mogu da budu velike i uspešne.
Ali to je još uočljivije na mikro planu. Koliko stotina (ili hiljada?) sati smo uštedeli mi u Deto d.o.o. našom arhivom? Iskreno – toliko mnogo da to ne mogu ni približno da procenim. Samo znam da smo zahvaljujući njoj uspevali da stignemo mnoge, inače nemoguće, rokove. Takođe smo, zahvaljujući njoj, uvek imali materijala za kvalitetnu samo-promociju, i moćan alat da navedemo DRUGE klijente da rade nešto slično već proverenom i uspešnom. Mnogo nam je pomogla i u održavanju kontakata sa starim klijentima (što je uvek mnogo lakše od pronalaženja novih). Ubrzala nam je i automatizovala gomilu procesa, od fakturisanja i slanja ponuda, do standardizacije alata, kataloga tekstura, slika, fontova, špiglova…
Daleko smo mi od imperije, ali bez naše arhive bili bi još mnogo, mnogo dalje…
A Đorđe Čvarkov se, uz sve to, stigne da bavi još i malim biznisom.
Dakle – naš čovek…
Ostavite odgovor