Napisao Embrouz Birs u jednoj od njegovih ciničnih basni pre stotinak godina (citirano po sećanju):
Gurnuo Moral nožni palac u dnevnu politiku – i istrog trena ostao bez njega.
„Bila nam je retka čast…“ – reče korumpirani političar, brišući usne.
Od tog doba Moral pomalo šepa…
Čemu uopšte služi ta atavistička, zaostala tvorevina? Zar nas samo ne koče te besmislene skrupule? Zar nas ne čine ranjivim i sporim gubitnicima, u svetu gde je uspeh lako merljiv, očigledan, i nadohvat ruke?
I stvarno – zašto da ne priglimo hipokriziju kao pragmatičnu i fleksibilnu doktrinu koja otvara sva vrata? Imamo cilj, metod, brojno i živopisno društvo, jedino je muzika u liftu malo bljak… Nema veze – dokle god idemo GORE.
Ako se u tom zverinjaku pojavimo sa nekim arhaičnim argumentom, nekim smaračkim principima, ili nekom tupavom doslednošću – samo pokazujemo da nas je vreme pregazilo. „Pa tako to SVI rade…“ je fraza koja bi trebalo da resetuje svako moralisanje. „Budi pragmatičan, prikloni se, adaptiraj, preživi…“
Globanalizacija
je reč koju je izmislo dizajner Džonatan Barnbruk. Opisuje preovlađujući trend u svetu u kome živimo, tendenciju da stvarnost potpuno očištimo od svakog dubljeg sadržaja ili smisla. Moral je tu visoko kotiran na spisku nepotrebnih stvari. I već je prilično izbačen iz upotrebe. Zato što definitivno stoji na putu „progresa“ koji nas vodi ka Globanalnom. Više nismo čak ni ono što posedujemo (jer bi su tu moglo pronaći i štogod stvarno vredno ili korisno) već samo ono što javnost percipira kao naš domet. Uspeh je mantra, sama sebi cilj, zapravo potpuno nedefinisan…
Definitivno – bez ikakvog moralnog aspekta.
Ali ako smo za hleb 100% sigurni da nema baš nikakve veze sa moralom, šta reći za namaz? Neko hleb maže sa svinjskom mašću, neko sa kavijarom, a neko sa… Ako na hleb mažete samo ono što Globanalna javnost smatra uspešnim i/ili prikladnim, naješćete se mnogo i često – onoga što se ne jede.
Prijatno!
:.
Ostavite odgovor