.
Ako postavite pitanje: „Ima li kreativnosti pod pritiskom?“ odgovor će biti očigledan (i porazan) koliko i skrivena namera onoga ko pitanje postavlja. Naravno, to nije dobro pitanje: kreativnost opstaje u svakom prostoru i vremenu, i u svim uslovima…

Bilo bi naivno očekivati da korporativno-potrošački osećaj za pravdu plati nekome za ništa. Tržište će, doduše, slobodnom umetniku omogućiti da „rad na sebi“ revalorizuje (eventualno, jednog dana), a u znatno bogatijim i nešto (možda, mada sumnjam) civilizovanijim društvima izvesni umetnici mogu uživati u ležernom životu finansiranom iz istih izvora i na isti način kao i ostali „socijalni slučajevi“… Poenta?
Umesto poente samo novo pitanje: Ko je tu na gubitku?
Pre deset-petnaest godina u jednoj, u to vreme, uglednoj Beogradskoj štampariji video sam na zidu natpis: „Ne postoje hitni poslovi, postoje samo klijenti koji su zakasnili!“ (Nije sasvim bez značaja za ovaj tekst, da je pomenuta štamparija odavno propala) Da li to znači da je autor tog aforizma bio u zabludi? Ili je samo
bio malo ispred svog vremena…Nedavno sam slučajno otkrio umetnost izvesne M.D. Ništa tako kitnjasto, fino, maniristički – nije vidjeno od izuma parne mašine. Na um mi je pala reč BAROK! Kao J.S.Bah!
Kada ste u skorije vreme držali u ruci nešto što ste poželeli da sačuvate? Brzo-Kvalitetno-Jeftino – sveto trojstvo novog doba počiva na očiglednoj laži. Zašto dizajn (valjda i druga umetnost?) postaje sve „svedeniji“, „stilizovaniji“, „estetizovaniji“… Ili da kažemo drugačije: siromašniji i bezidejniji? Brzina obara cenu – cena diktira kvalitet – kvalitet postaje takav (nikakav!) da je jedini spas u brzini proizvodnje novog proizvoda – i sve u krug… Spirala nas spušta sve niže od Baha prema Spice-girls…
Vreme je ultimativni luksuz, mera svih vrednosti. Siromašnima se žuri. Bolesnima se žuri. Uskoro će neko hrabar na svojoj vizit karti napisati: „Sporo-Solidno-Skupo„…
…i neće završiti u ludnici.
.
Ostavite odgovor