Zamisli da na krilima uspeha jednog mladog čoveka čitavo pokolenje preuzme filozofiju, karakter i navike pobednika:
– Da postavljaju sebi ciljeve dovoljno visoke da vredi sanjati o njima.
– Da prave planove decenijama unapred. I da ih se pridržavaju.
– Da svakog dana prvo pobede svoju lenjost i malodušnost – a onda naprave bar jedan mali korak ka ostvarenju cilja.
– Da svaku svoju obavezu odrade do kraja, strasno i temeljno. A onda urade i još malo više od toga.
– Da u svakom naporu, bolu, i porazu – nadju snagu, motiv, i lekciju.
– Da se ponose svojim znojem.
– Da se ne stide što nisu najbolji, da bi to (jednom, možda) postali.
– Da nauče da ne pokleknu kad je teško, i ne zanesu se i rasplinu na korak do uspeha.
– Da shvate da su jedinstveni, ali ne i jedini.
– Da poštuju svoje protivnike i konkurente, jednako kao i porodicu, prijatelje, naciju – i sve ljude oko sebe.
– Da grade sebe dok ne postanu osobe dostojne uspeha. A onda da nastave da rade na tome. Zauvek.
– Da poštuju sebe.
– Da SVOJU ulogu u SVOJOJ životnoj priči odigraju sa smislom, stilom – i osmehom.
Zamisli kada bi SVI bili takvi? Ili kad bi bar tako vaspitali svoju decu?
Tada bi zaista bili prvaci sveta.
.
Džiadžojka
Ne ide mi nešto ni da zamislim čak…
Miodrag Ristić
Zašto? Baš nije teško: podješ od sebe, koriguješ tu par nekih sitnica… A dalje ide sve samo od sebe…
Nenad
kad bi svi bili takvi, granica ne bi bilo…
Miodrag Ristić
… a što je najbolje – na prvi pogled se ništa krupno nebi desilo. Svi bi nastavili da rade ono što inače rade – samo bi se istinski trudili da u tome budu najbolji što mogu. Najbolji pekar, učiteljica, policajac, čistač ulica, domaćica, premijer, majka, otac, sin…
Marjan Paradoksija
Kako je ovo zemlja Srbija, ovde će sve ostati na onom „zamisli“, jer je i razmišljanje o tome ovde već napredak i uspeh, a kamo li delanju u tom pravcu!!!
Zamišljam, zamislimo svi!!!
A onda i razmislimo!!!