Dnevnički zapis br. 3569872459

Provirim još ponekad u ovaj virtualne svet (ne tako često kao ranije) – ali brzo izgubim volju. Stvari su postale nekako ogoljene i hladne. Ljudi mrze. Ljudi traže pažnju. Ljudi se hvale. Ljudi imaju opravdanje za sve što čine. Imaju ponekad i razumevanja za druge, ali samo za članove istog kluba. Da li sam ja išta drugačiji? Ne verujem, i zato mi je pomalo muka i od samog sebe…

Šteta je samo onih nepovezanih, brojnih, lepih, i inspirativnih stvari, koje će nestati neprimetno jer NE SLUŽE nekom aktuelnom sebičnom cilju.

Ljudi, priča prva

Kaže Merlin Monro u nekom intervjuu, nešto u stilu: „Najvažnija je ljubav, Ali i posao je neka vrsta ljubavi…“ (od muža se razvela zbog navodnog „sukoba karijera“). I posle kažu plavuše glupe…

Ljudi (i majmuni), priča druga

Pita me koleginica šta to pravim, a ja odgovorim pitanjem: „Na šta ti liči?“ – i sam odgovorim na njega:  KLOPKA ZA MAJMUNA. U trenutku se setim priče iz Riplijevog „Verovali ili ne“ kako negde u Africi majmune hvataju tako što u duboku posudu nalik na anforu stave neki mamac, obično voćku. Majmun zgrabi voćku i više ne može da izvadi ruku kroz uzak otvor. Nikada mu ne padne na pamet da pusti voćku…

Inače – tajanstvena kutija široke šestougaone osnove i uskog zvezdastog otvora je bila zapravo „nosač za bidermajer“. Ali i to je skoro pa ista stvar…

Ljudi, priča treća

Jedan od inspirativnijih tekstova sa interneta u poslednje vreme, sastojao se iz dva vrlo konkretna predloga kako da se izađe na kraj sa sezonskom depresijom. Prvi predlog je da pronađete u spisku poznanika nekog (živog) ko vam je nešto važno pomogao u životu. Zatim napišete toj osobi jedno lepo i iskreno pismo zahvalnosti. Nađete se uči u oči sa tom osobom, i pročitate mu/joj pismo.

Drugi predlog je da svako veče na list papira napišete tri stvari (ma kako beznačajne bile) koje su se u toku tog dana odigrale DOBRO. Zatim u jednoj ili dve rečenice pokušate da odgonetnete RAZLOG zašto su te istvari ispale onako kako treba. Isto kao i prethodna ideja, i ova ima za cilj da svakodnevni fokus sa briga i problema prebacite na pozitivna dešavanja. Da u svemu tome pronađete neki prepoznatljiv patern. Da otkrijete koliko drugi ljudi utiču pozitivno na nas, i naravno – šta MI tu treba da činimo  (ili ne činimo) da bi se dobre stvari „skockale“.

***

Pa neka onda ovaj pasus bude ono što zaokruženje ove tri nepovezane iskrice. Znam da će ta celina biti nategnuta, ali šta ću kad uvek forsiram celinu u odnosu na detalj. Zato Merlinku neću da komentarišem, jer lepoti to nije ni potrebno. Ona uvek ima smisla sama po sebi. Samo je treba pustiti (lepotu, a ne Merlinku) da što češće boravi tu negde u blizini, a ostalo će uraditi ona sama.  „Klopka za majmuna“ je verovatno drugi element čorbe koji nam je neophodna u životu. Tih 5 minata smeha su nastali možda baš kao lek za mnogo sati mukotrpnog rada, otrovanog nepotrebnim pitanjima o smislu i svrsi… Ako je već besmisleno – nek bar bude zabavno. I na kraju – čitava ova igra sa lepim mislima,  akcijom-reakcijom… Da li to znači da na ovom buđavom Internetu ipak može da se pronađe i nešto smisleno? Ili me to samo podseća da je Internet veliki kao okean, a da svi koje znamo letuju na „Srednjem Prstu“, ili u tri turska sela? Isto je to – sva ta neka mesta gde se gura unezverena masa – čekaonice, fudbalski stadioni, javni prevoz, politički mitinzi – sve to vrvi od virusa i infekcija, bolida i energetskih vampira… Uvek ti neko kašlje u lice, a drugi te gazi, treći ubada kišobranom u rebra. Ljudi su divni, Ljudi su stoka. Ljudi su neophodni…

Ajd’ bolje idem da pojedem nešto. Iz ove zavrzlame se još niko nije živ izvukao…
.