Kruži već neko vreme po mrežama jedna buđava fora. Kao: treba što pre da shvatimo da prosečan srbin nije Momčilo Bajagić već Era Ojdanić. Neću da ulazim u motive i moral osoba koji u svom najbližem sugrađaninu, rođaku ili komšiji vide „seoskog idiota“ (iz klasične ruske literature), ili navodnog kokainskog zavisnika osumnjičenog za pedofiliju. A koliko je takav odnos naše tzv. „elite“ prema sopstvenom narodu produktivan, najbolje govori činjenica da za tu istu „elitu“ glasaju samo bračni drugovi. A i oni verovatno samo iz straha da bi se njihovo izdajstvo lako otkrilo kad na tom glasačkom mestu ta konkretna opcija dobije samo JEDAN glas…
Zato sam morao ovo da napravim. Iako znam da se nikome neće dopasti…
Neko će sa (jedne ili druge strane) prigovoriti zašto sam izabrao baš dvojicu u donjem desnom uglu, a ne recimo Krstića ili Šapera. Ali to je zapravo potpuno nebitno, zar ne? Uostalom – cela ta priča o dve Srbije je samo još jedan naš tipičan, potrošen i izlizan mit. I to verovatno jedan od glupljih.
Zato mi svi (levi i desni) koji još veruju u njega izgledaju kao neki retardirani klinci kojima je neki „dobar čika“ uvalio krek umesto trave.
I jedni i drugi sa najviše uživanja i entuzijazma „puše“ baš one priče koje njima i njihovoj ideji prave najveću štetu.
Ostavite odgovor