ekoNEMijA i ekoNAMijA SPASA

Naslov je istovremeno kostur ideje, i mala društve igra/zagonetka: „Domaći film – četiri reči – druga reč veznik – > i<…“

Prva REČ:

. . . ekoNEMijA – iz korena „nemati“. Kao: nemati sreće, ali i – pameti, radnih navika, znanja, kulture… Kod nas sva ta (i mnoga druga) značenja mogu da prođu, pojedinačno – ili sva zajedno. Pa onda za posledicu imaju i sekundarna „nemanja“ – od hronične besparice, preko manjka prijatelja u svetu,  do nemanja pojma ko smo, gde smo, i gde idemo…

Treća REČ:

. . . ekoNAMijA – od osnove „nama“ ili „naš“ ili „nas“. Kao na primer: sa nama u fokusu, nama na čast i slavu, na našu sramotu… Okreni obrni mi smo nama uvek u centru svih naših priča. Jedina mera stvari, jedini značajan protagonista. Sve je nama namenjeno, sve što je dobro je samo naša zasluga. Jedino što nismo nizašta odgovorni… Neki eventualni naši napori (u smislu rada ili pameti) su zapravo skroz nebitni, bar kad je ekonomija u pitanju. Ta kriza i ostalo – to se rešava negde daleko,  bez ikakvog našeg uticaja. Na nama je samo da podelimo šta padne pod ruku. Nama i našima…

Da nije odgovor zagonetke EKONOMIJA?

Pogrešno. Mislim – pogrešno napisana reč. Može kao prva ili kao druga varijanta. Ali to o čemu pričamo – KOD NAS – to veze sa pravom ekonomijom nema. Baš zato što su nam se ugnezdile dve naše najvažnije reči : „nemati“ – i „naše“ tj „mi“. Oblikovale su nam sudbinu da zauvek nemamo sve ono što drugi mogu lako da sebi priušte, samo sa malo rada i organizacije  (koje mi nažalost nemamo).

Ali ono drugo kukavičije jaje – ta druga reč je ono što nam je stvarno došlo glave. Jer kad god se govori o novcu, ili čemu sličnom,  ispliva ta užasna logika: Gde smo tu mi? Koliko smo mi tu dobri, Koliki je naš deo? Reket? U našoj viziji ekonomije (onoj koju zapravo nemamo) jedino se zna koliko nam treba da ne pocrkamo. I ko je tu koliko „dobar“…

Sve ostalo – kako se dogovorimo! Pašće već neki rebalans. Zajam? Neka prevara? Ili ćemo prosto da nekom uvalimo nešto. U smislu transparentne prodaje nečeg tuđeg. A oni koji su baš navali da nešto korisno rade – mogu slobodno – samo da prvo „ispoštuju“ proceduru i namire sve po redu: stranku, organe, budžet… Oće, neće? Ma, nije ni bitno…

Zašto?

Pa odgovor na to pitanje vam sve vreme stoji u naslovu. Pročitajte SAMO ono što piše VELIKIM SLOVIMA.

.