Nedavno sam malo polemisao o ličnoj i opštoj istini, ubeđenjima i stavovima. Kao i obično – najbolji argument mi padne na pamet sa zakašnjenjem. Ali tome služi blog – da se ništa ne baci…
Setio sam se jedne anegdote koja ide u prilog tezi da postoje objektivne istine koje su svojina samo malobrojnih eksperata, i da su te istine ponekad u direktnoj suprotnosti sa preovlađujućim opštim ubeđenjima. Moj prijatelj je hirurg gastro-enterolog. Po prirodi posla on svakodnevno svojim očima gleda kako opake bolesti nezadrživo napreduju, kada jednom uđu u terminalnu fazu. On u svom poslu ima “perspektivu“ koja je većina smrtnika potpuno nedostupna. Zato – kada u njegovom prisustvu kažete nešto kao: “u životu je najvažnije imati pozitivan stav prema problemima“ – on se samo ironično nasmeje. Samo vrlo retko će prokomentarisati kako je to neviđena glupost, i kako bi bilo najbolje da nikada u životu ne dođete u situaciju da to proverite na svojoj koži…
Jer iz njegove perspektive je najvažnije – imati sreće.
Istina je možda objektivna, ali objektivno nije svima dostupna.
Ali šta je – tu je. Ponekad moramo da se zadovoljimo onim čime raspolažemo…
Ostavite odgovor