Jedan od onih dana…

očajanje

Obično prvo krećem od sandučeta elektronske pošte. Oho-ho-ho! Nekoliko poslova je stiglo preko noći… Sad ćemo mi to sve uz prvu kaficu da „procesiramo“… Prvi posao je pomalo bljak, klijent je skinuo pogrešan špigl sa našeg sajta, a izgleda se baš ne snalazi ni sa Ilustrator-om pa je zaboravio da pošalje fajl koji je linkovan u dokumentu… Nema veze, objasnim sve u kratkom pismu, i prelazim na drugog klijenta. Cvrc! Poslali su slike u pristojnoj rezoluciju ali se logo firme vidi samo na nekom jadnom scan-u (verovatno sa faksa) KNJIGE STANDARDA (?!?) Blah! Nije prvi put da se takve stvari dešavaju, nagleda se čovek svega za 22 godine u ovom poslu… Ponovo kratak (malo zloban) mail, i prelazim na trećeg klijenta.

Ne, ne, ne mogu da verujem… Sad bih već trebalo da se sekiram, ali stari sam ja vuk. Treći klijent je pasionirani pristalica LINUX-a. Znak je pravljen u nekom od onih fenomenalnih open-source-anti-greedy-corporation-piratskih-programa koji imaju samo jednu manu. Kompatibilni su samo sa samim sobom. Pošto mi je njegova sorta u principu simpatična, sledi čak PET MAILOVA uz isto toliko neuspešnih pokušaja da se dobije ono što se želi…

Pošto se već i druga kafa ohladila (a ja i dalje nisam ništa korisno uradio) idem malo da prošetam po firmi. Jedva se probijam između vreća sa otpadnim papirom. Dečko koji nam otkupljuje papir je digao ruke od tog posla. Nije imao živaca da se nateže sa „Papir-Servisom“ koji  isplaćuje otkupljen papir tek kad se lično oči-u-oči sa njima ispsuješ na mrtvo ime. Ciganija. Da se ne uvrede gospoda Romi. Razmišljam da pravim briketirku. Ili da se ubijem…

Onda me bojažljivo obaveste da je kurir greškom odneo paket blokova za „Servantes“ u Knez Mihajlovoj – umesto blokova za „NIS“ u Plandištu…

To je to! Sedam za računar da pišem blog…

I sad mi očajnički treba jedan holivudski kraj…

Jer ako publika izađe nezadovoljna iz bioskopa, verovatno neće biti seksa. A to znači ni opreme za bebe, hipoteke za kuću, novih kola, novog nameštaja, letovanja i zimovanja… A to je jako loše za ekonomiju, zar ne?

Zato je NAŠA SVETA DUŽNOST (nas blogera-preduzetnika) da i najšugaviji post ima holivudski kraj.

Da vidimo…

Evo, smislio sam da na marginama nekih etiketa koje se sutra štampaju napravim nalepnice za pakete. Samo tri-četiri važne informacije: „Klijent / Proizvod / broj komada ! Paket br: / Od (ukupno):“ Od danas pa do sudnjeg dana ni jedan paket neće moći da se spakuje pre nego što se čitko ispiše ta nalepnica. Još kad bih mogao da smislim i neko rešenje za one zbunjene klijente… Ili ove gomile papira u kojima se polako davimo… Ali ne treba biti neskroman,

ne pravi se svaki dan veliki pomak napred

.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *